Putovanje u inostranstvo? S nekim pasošima to nije nikakav problem, sa nekim drugima jeste. Dok gotovo uopšte ne moraju da brinu o ulasku u neku stranu zemlju, drugi se suočavaju s dugotrajnim čekanjem na vizu. Zašto je to tako?
Neki pasoši olakšavaju putovanja. Neki otežavaju.
O tome zašto neki mogu da putuju bez problema, a drugi ne piše Dojče vele.
Putovanje u inostranstvo? S nekim pasošima to nije nikakav problem, sa nekim drugima jeste. Dok gotovo uopšte ne moraju da brinu o ulasku u neku stranu zemlju, drugi se suočavaju s dugotrajnim čekanjem na vizu. Zašto je to tako?
Za vlasnike nemačkih pasoša, na primer, ulazak u Kambodžu prilično je lak. Može se zatražiti turistička viza u trajanju od 30 dana od kambodžanske ambasade u Berlinu uz naknadu za obradu od 40 evra ako imate pasoš koji važi najmanje šest meseci u trenutku ulaska. Alternativno, Nemci mogu da podnesu zahtev za 30-dnevnu turističku vizu i onlajn, i to za samo 33 evra. Rok obrade je tri dana. Još je lakše ako osobe sa nemačkim pasošem odlete u Kambodžu, gde dobiju vizu po dolasku na aerodrom.
Potpuno drugačija situacija je kada oni koji imaju kambodžanski pasoš žele da putuju u Nemačku. Oni moraju da dostave pozivno pismo, bankovne izvode za poslednjih šest meseci, dokaz o prihodima i imovini, kao i niz drugih ličnih dokumenata. Zahtev za vizu košta oko 80 evra i to mora da se plati u gotovini. „Postavljaju ti nekoliko pitanja i ako misle da si kredibilan i ubedljiv – daju ti vizu“, kaže za DW Arun, sredovečni Kambodžanac koji je želeo da ostane anoniman. Arun je već prošao kroz sve to i dobro je upućen u proces podnošenje zahteva za vizu.
Kako objasniti tako veliku razliku? Jedan od razloga za to je ekonomska situacija neke zemlje.
Sa pasošem Srbije u 138 zemalja bez vize
„Henli i partneri“ (Henley & Partners), vodeća svetska konsultantska kuća za planiranje boravka i državljanstva, i Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA), redovno rangiraju najjače i najslabije pasoše na svetu. Oni procenjuju broj destinacija na koje vlasnici pasoša mogu da odu bez vize ili sa vizom. Singapurski pasoš je ocenjen kao najbolji. Sa njime može da se bez vize uđe u 193 zemlje. Nemački pasoš omogućava bezvizni ulazak u 190 zemalja.
Kada je pak reč o pasošima zemalja bivše Jugoslavije, najbolje se kotira Slovenija. S pasošem te zemlje vrata vam otvaraju u 184 zemlje. S hrvatskim pasošem bez vize može da se putuje u 176, a sa srpskim u 138 zemalja. Slede Severna Makedonija i Crna Gora sa 125 odnosno 124 zemlje, dok se s pasošem Bosne i Hercegovine može u 118 zemalja. Najgore je plasirano Kosovo. Sa tim pasošem bez vize može da se uđe u samo 42 zemlje.
“Henli i partneri“ navode da su „zemlje spremnije da otvore svoje granice građanima iz bogatijih zemalja, verovatno zbog veće ekonomske koristi u vidu trgovine, turizma i investicija“. Nasuprot tome, nosioci pasoša iz zemalja s „visokom stopom siromaštva i ekonomske nestabilnosti […] predstavljaju visok rizik od prekoračenja roka na koji je izdata viza“.
Arun iz Kambodže to dobro zna. „Moja zemlja je siromašna, tako da moj pasoš nije toliko jak“, kaže on za DW. I zaista, prema rang-listi, kambodžanski pasoš je jedan od najslabije kotiranih na svetu. S njim se bez vize može ući u samo pedesetak zemalja.
Novi pasoš, nova sreća
Muhamed, novinar iz Berlina koji takođe želi da ostane anoniman, iskusio je kako je to zameniti slab pasoš jakim. Ranije je imao pakistanski, koji je četvrti najslabije rangiran putni dokument na svetu i omogućava bezvizni pristup u samo 32 zemlje. Međutim, nedavno je Muhamed dobio nemačko državljanstvo.
„S pakistanskim pasošem uvek sam morao da prolazim kroz komplikovan, dug proces dobijanja viza i uvek je postojao rizik da zahtev bude odbijen“, kaže Muhamed za DW. „Takođe, kada putujete u neke zemlje, a posebno na Bliski istok, morate da stojite u posebnom redu i trpite kojekakva pitanja.“
Pošto sada ima nemački pasoš, putovanja su mu postala lakša. „Jasno osećam razliku“, kaže Muhamed. „Moram samo da se prijavim za vizu za nekoliko zemalja i mogu lako da putujem na mnoge destinacije.“
Pasoši na prodaju
Zbog toga su neki pasoši posebno popularni. U prošlosti su neke zemlje Evropske unije dozvoljavale državljanima trećih zemalja da kupe pasoš ako bi izvršili velika ulaganja u tu zemlju.
Mnogi od tih propisa trenutno se postepeno ukidaju zbog političkog pritiska u EU, ali zato sada sve više zemalja na Bliskom istoku nudi kupovinu pasoša. I nisu jedini.
Roland Pap iz „Transparensi internešenela“ (TI), nevladine organizacije za borbu protiv korupcije, kaže da je Malta sada jedina zemlja u EU koja još uvek „izdaje pasoše za investicije“. To nije kod svih dobro primljeno.
„Moramo da razmislimo o tome šta kupovina pasoša govori o našoj demokratiji. Možete kupiti određena prava ako ste dovoljno bogati, a ne možete ako nemate novca“, kaže Pap. „Ljudi koji žele da dobiju državljanstvo [putem konvencionalnih kanala, kao na primer nakon dobijanja državljanstva], moraju da prođu kroz veoma komplikovan birokratski proces.“
