Osećaj stalnog umora, stresa i problema sa težinom možda nije samo posledica navika, već i hormona.
Nutricionisti i lekari upozoravaju da se iza takvih navika zapravo krije ciklus hroničnog stresa.
Lekarka dr Taz Batia tvrdi da se mnogi ljudi nalaze u onome što ona naziva “kortizolskom petljom” – obrascu hroničnog stresa koji narušava energiju, metabolizam i opšte zdravlje.
Šta je “kortizolska petlja”?
Kortizol je hormon stresa koji se u normalnim uslovima privremeno povisi i zatim vrati u ravnotežu.
“Određena količina stresa je dobra, tera nas da ustanemo ujutru i pomaže nam da postignemo velike stvari”, kaže dr Batia.
Problem nastaje kada stres postane stalan, a kortizol ostane trajno povišen, stvarajući začarani krug iz kojeg se telo teško izvlači.
Svaki stresor, poput rokova ili sukoba, podiže nivo kortizola i daje kratkotrajan nalet energije.
“Kortizol skoči. Dobijemo taj mali nalet, tu snagu, tu energiju”, objašnjava.
U zdravim uslovima nivo se zatim spušta, ali kod učestalog stresa telo ne uspeva da povrati ravnotežu.
Zašto utiče na umor i gojenje?
Dr Batia objašnjava da se stres često nakuplja poput “slaganja knjiga na policu koje se samo gomilaju”.
Bez oporavka dolazi do hroničnog stresa.
“To nije privremeni stres – to je hronični. On se neprestano pogoršava i gomila”, navodi.
Kada je telo stalno u stanju “borbe ili bekstva”, dolazi do poremećaja sna, probave i metabolizma. Posledice uključuju hronični umor, želju za šećerom, sporiji metabolizam i otežano mršavljenje. Telo tada daje prednost preživljavanju umesto ravnoteži.
Prekidanje petlje
Rešenje nije potpuno uklanjanje stresa, već bolji oporavak. Važni su kvalitetan sna, upravljanje stresom i stabilne rutine koje pomažu nervnom sistemu. Kako ističe dr Batia, bez oporavka “stvari izmiču kontroli”.
Kortizolska petlja je čest, ali često zanemaren problem. Razumevanje njenog uticaja i uvođenje promena može pomoći u vraćanju energije i ravnoteže.
