Američka korporacija se već godinama nalazi na udaru kritika zbog niza incidenata sa njihovim avionima, od kojih su neki doveli i do smrtnih slučajeva
Iznenadna smrt uzbunjivača i nekadašnjeg zaposlenog američkog giganta “Boing” Džona Barneta izazvala je lavine reakcija, a problemi te kompanije sa optužbama za nepoštovanje propisa ponovo su izbile u prvi plan.
Šezdesetdvogodišnji Barnet je, prema navodima američkih medija, izvršio samoubistvo 9. marta u Čarlstonu, u Južnoj Karolini. Policija je potvrdila je njegovu smrt, navodeći da je najverovatnije reč o “samopovređivanju vatrenim oružjem”.
Kako su naveli njegovi advokati Brajan Nouls i Robert Turkevic, njihov klijent se nalazio usred sudskog procesa protiv “Boinga”, i nije bilo znakova da će počiniti samoubistvo.
“Bio je veoma raspoložen i zaista se radovao što će završiti ovu fazu svog života i nastaviti dalje. Nismo videli nikakve naznake da će sebi oduzeti život”, rekli su oni za Al Džaziru, dodajući da je Barnet bio “hrabar, iskren čovek visokog integriteta”.
Oni su pozvali vlasti u Južnoj Karolini da sprovedu detaljnu istragu čitavog slučaja.
“Niko ne može da veruje. Svi smo ožalošćeni. Treba nam više informacija o tome šta se desilo Džonu. Policija u Čarlstonu treba da detaljno istraži ceo slučaj i saopšti javnosti šta su saznali”, naglasili su oni.
Turkevic je dodao i da i je Barnet bio “duboko pogođen” svojim iskustvom sa “Boingom”, preneo je “Njujork tajms”.
“To ga je tištilo, sve što se dešavalo, kao i ponovno proživljavanje stvari koje su se ranije dogodile i koje su mu proizvele stres”, dodao je on.
I “Boing” je izdao kratko saopštenje u kom izjavljuju saučešće zbog smrti svog nekadašnjeg zaposlenog. “Tužni smo zbog smrti gospodina Barneta, i u mislima smo sa njegovom porodicom i prijateljima”, objavili su oni.
Barnet protiv “Boinga”
Pre nego što je otišao u penziju 2017, Barnet, koji je bio poznat kao “močvarko” zato što je poreklom iz Luizijane, proveo je 32 godine radeći za “Boing”. Od 2010. obavljao je funkciju inspektora za kontrolu kvaliteta u fabrici u Čarlstonu.
Barnet je tvrdio da radnici nisu poštovali propisane procedure i da u nekim slučajevima delovi nisu zadovoljavali standarde kvaliteta, kao i da su u avione, kako bi se izbegla kašnjenja u proizvodnji, stavljani i prethodno odbačeni delovi.
Barnet je tvrdio da je upozorio nadređene na te probleme, ali da oni ništa nisu preduzimali u vezi sa tim.
Nakon povlačenja iz “Boinga” Barnet je oštro kritikovao tu kompaniju, tvrdeći da su njegove šanse za napredak u poslu bile ograničene zbog kritika koje je izneo – što u “Boingu” demantuju.
Nekadašnji radnik “Boinga” je 2017. godine podneo žalbe protiv te kompanije američkom Ministarstvu za rad, u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača.
Barnet je 2019. godine tvrdio da je “Boing” namerno stavljao neispravne delove u svoje avione, kao i da bi putnici u modelu “787 drimlajner” u slučaju dekompresije mogli da ostanu bez kiseonika.
Američki gigant u dubokoj krizi
“Boing”, koji zajedno sa evropskim “Erbasom” dominira na tržištu komercijalnih aviona, već godinama se nalazi na udaru kritika zbog niza incidenata, uključujući i dva sa fatalnim ishodom 2018. i 2019. godine.
Nekoliko desetina ljudi je zadobilo povrede, većina lakše, kada je “Boingov” avion na putu za Novi Zeland iz Australije u ponedeljak doživeo ono što su zvaničnici avio-kompanije opisali kao “snažan pokret” izazvan “tehničkim događajem”.
Taj incident je bio poslednji u nizu sličnih slučajeva od početka marta, uključujući požar na motoru koji je primorao “boing 737” da prinudno sleti u Hjuston u Teksasu ubrzo nakon poletanja.
“Boingovi” avioni moraju na prepravku: Na 50 letelica otkrivene “nepropisno probušene rupe”
Američki mediji su u subotu objavili da su tužioci pokrenuli krivičnu istragu o januarskom incidentu na letu “Aljaska erlajnsa”, kada je tokom leta otpao deo aviona “boing 737 maks”.
Preliminarni izveštaj američkog Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja o incidentu pronašao je dokaze koji sugerišu da su na letelici nedostajala četiri ključna šrafa koja bi trebalo da drže vrata na mestu, prenosi Al Džazira.
Američka Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) saopštila je prošle nedelje da je “Boingu” dala 90 dana da osmisli plan za ispravljanje problema u proizvodnji nakon revizije koja je identifikovala “probleme neusaglašenosti”.
Odvojeni izveštaj FAA objavljen prošlog meseca otkrio je ozbiljne probleme sa “Boingovom” bezbednosnom kulturom, uključujući strah od odmazde među zaposlenima koji su zabrinuti za bezbednost.
