Takođe, vodeći ruski analitičari ocenjuju da mira neće biti u skoroj budućnosti.
“Sukob se neće uskoro završiti ukoliko Oružane snag Ukrajine uspeju da, napadajući u više pravaca, nađu slabu tačku ruskih snaga i probiju odbranu”, kaže stručnjak za bezbednost, rezervni oficir ruske Federalne službe bezbednosti Sergej Krapač za “RT internešenel”.
Prema njegovim rečima, Ukrajina nastoji da oslobodi svoje teritorije definisane granicama iz 1991, ali će mir najverovatnije biti moguć nakon uspostavljanja granica od marta 2022. ili kasnije.
“Značajan vojni potencijal obe strane onemogućava zamrzavanje sukoba u ovoj fazi”, kaže Krapač.
S druge strane, još je rano govoriti da je ukrajinska ofanziva propala, upozorava šef Centra za rešavanje društvenih konflikata u Moskvi Oleg Ivanov i dodaje da Ukrajinci imaju velike zalihe zapadne vojne opreme, te da će biti potrebno neko vreme da se ona uništi.
“Štaviše, verujem da će na samitu NATO-a 15. juna Alijansa odlučiti da poveća vojnu pomoć Ukrajini, eventualno dajući joj borbene avione F-16, više tenkova i rakete dugog dometa. Dakle, u bliskoj budućnosti treba očekivati da će Oružane snage Ukrajine intenzivirati pokušaje proboja linije fronta. U suprotnom, šanse da do jeseni poteraju Rusiju nazad biće blizu nule”, istakao je Ivanov.
Krapačovljevu tezu da sukob neće biti zamrznut podržava i osnivač firme “Zakonoved” Grigorij Sarbajev, dodajući da će Ukrajina dobijati sve više oružja koje će biti sve modernije.
“Ekonomski gledano, teritorija koja je nekada bila ukrajinska je poput narkomana koji svoju drogu – rat – dobija na račun novih ‘doza’ zapadnih kredita. Nema ništa svoje. Za njih stati znači umreti, jer Zapad ulaže ogromne sume u Ukrajinu. U stvari, svetski poredak se iznova uspostavlja kroz ovaj sukob”, pojašnjava Sarbajev.
Profesor na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu Petr Bičkov ističe da je situacija teška i da Ukrajinci odlučno deluju na više pravaca, ne samo na prvim linijama fronta.
“Ukrajina nije ograničena ni ljudskim resursima (ima pristup stranim plaćenicima) ni finansijama. Po mom sudu, mir je malo verovatan u bliskoj budućnosti”, kaže Bičkov.
Stručnjak Agencije za političke i ekonomske komunikacije Mihail Neizmakov, pozivajući se na izjave pres-sekretara predsednika Ruske Federacije Dmitrija Peskova i savetnika predsednika Ukrajine Mihaila Podoljaka da ne vide osnove za pregovore Moskve i Kijeva, kaže da teško da će sukobljene strane uskoro pristati na dijalog i kompromis.
“Zapadni lideri se nadaju da će se sukob nastaviti bar do početka izborne kampanje za predsednika RF sledeće godine kako bi izvršili pritisak na Kremlj. Nedavne izjave Džozefa Bajdena o ‘optimističkom stavu’ i podršci Ukrajini ‘koliko god je potrebno’ indirektno ukazuju na to da Sjedinjene Države očekuju da se sukob nastavi”, izjavio je Neizmakov.
