Jer, ovaj film pomera granice. Ovo je prvi igrani film snimljen u kosmosu, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, 400 kilometara iznad površine zemlje. U fokusu je i naš glumac Miloš Biković, koji igra glavnu mušku ulogu, pišu Večernje novosti.
Uoči sutrašnje beogradske premijere u bioskopu “Sinepleks Galerija” razgovaramo sa Bikovićem o filmu koji je sam po sebi izazov, a u kome igra hirurga koji se priprema za operaciju astronauta zaglavljenog u svemirskoj stanici. Biković nije bio u svemiru, ali je imao zahtevna snimanja za koja nije angažovan dubler. Bio je u avionu koji se sa 9.000 metara nadmorske visine naglo spuštao na 6000, kako bi ekipi pružio 23 sekunde bestežinskog stanja, tokom kojih je trebalo da od jedne tačke dolebde do pacijenta. Dnevno je tako bivao deset puta u bestežinskom stanju, i posle pauze – još deset puta.
“U jednom danu imao sam petostruki zadatak, čije težine sam postao svestan tek kad sam ga ispunio” kaže Biković za “Večernje novosti”.
“Morao sam da naučim stručne nazive i izraze torakalne hirurgije, da sednem u avion i odem na visinu od 9.000 metara, pa da kad avion krene u slobodan pad u bestežinskom stanju izvedem procese simulacije torakalne hirurgije. Pritom, morao sam da govorim na ruskom jeziku koji mi nije maternji. To jeste bilo komplikovano, mada dok smo snimali nije tako izgledalo. Bio sam fokusiran na ono što treba da uradim.
Da li ste morali da prođete specijalne treninge za boravak u kosmosu?
Osim standardne pripreme za ulogu, to podrazumeva hvatanje psihološkog profila junaka, njegove motivacije i karaktera morao sam da učim i o poslu torakalnog hirurga i da prođem deo obuke za kosmonauta. Sve što je moj junak radio morao sam da naučim i proživim.
Kakav je osećaj naći se u bestežinskom stanju i da li ste se bojali u tim trenucima?
Osećaj je neponovljiv i teško da se može opisati rečima. Nisam se plašio, zato što sam bio fokusiran na glumački zadatak. Oko mene su bili profesionalci koji su činili sve da se osećam sigurno. Bio sam u bezbednim rukama.
Nisam se plašio bestežinskog stanja, bio sam fokusiran na zadatak.
Sa rediteljem Klimom Šipenkom ste već uspešno sarađivali u filmu “Sluga”. Da li je to za vas bio dovoljan motiv da prihvatite novi izazov pod njegovom rediteljskom palicom?
Za sada, sve što smo radili, ušlo je u istoriju. Tako se desilo. Šalim se, naravno, ali opet Film “Sluga” je te godine postao najgledaniji film svih vremena u ruskim bioskopima, dok je “Izazov” prvo filmsko ostvarenje u istoriji snimano u kosmosu. Verujem u Klimovu procenu i način rada. A to mnogo znači u poslu u kome niko ništa ne može da predvidi.
U Srbiji je glavna prepreka za snimanje filma – novac i deluje nam nezamislivo da budžet bude neograničen. Kako je izgledalo snimanje “Izazova”, koji je, tako je pisano, imao neograničen budžet?
Nije bio neograničen, već u granicama normale za film koji ima velike zahteve i ambicije. Kafa koju pijem na snimanju u Srbiji ista je kao ona u Rusiji. Snimanje tako skupog filma, ne razlikuje se mnogo od drugih snimanja, osim što je kosmos neobična lokacija.
Jednom ste rekli da je vaš uzor glumac Zoran Radmilović…
Zoran Radmilović je kroz komediju izražavao bol i dubinu. Zato mislim da je bio veliki.
Zašto je sve manje komedija na pozorišnim daskama? Nedostaje li nam taj “ventil sigurnosti”?
Potrebno je snage za smeh.
Predstava “Laž” u Beogradskom dramskom pozorištu u kojoj igrate čoveka koji želi da ostane po strani je duhovita, ali s druge strane govori o komplikovanim odnosima u savremenom svetu. Koliko se kroz komediju može progovoriti o nekim ozbiljnim temama?
I te kako se može kroz komediju govoriti o ozbiljnim društvenim pojavama. Možda je to najbolji način da se govori o tome. Jer, publici je prijemčivije kad se u slatku oblandu upakuje gorka pilula. Pre će prihvatiti da razmišlja o toj temi, nego kad se o tužnim stvarima govori na tragičan način. Čehov je to najočitije izaražavao.
S obzirom na vaš međunarodni uspeh i iskustvo, da li je teže biti producent i glumac u Srbiji, nego u inostranstvu?
Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da je u Srbiji teže baviti se produkcijom nego u Rusiji. U Srbiji ne postoji tržište i film je na teretu države. U Rusiji postoji tržište i možete da se bavite filmom kao biznisom. Isplati se u film investirati.
Postoje li uloge koje ste prihvatili, a kasnije ste se zbog toga pokajali?
Postoje i takve uloge, ali ne kajem se što sam ih prihvatio. Iz ove perspektive u takve avanture se ne bih upuštao. No nije mi žao zato što sam na osnovu tih iskustava savladao neke važne lekcije.
Gde ćemo vas uskoro još gledati?
Ove godine snimamo “Slugu 2”, koji će se pojaviti u bioskopima do kraja godine. To je sve zasada.
Da li glumac poput vas, koji iza sebe ima zavidnu filmsku i pozorišnu karijeru, ima tremu uoči premijere novog filma?
Ima male treme uoči premijere, ali ona je pozitivna. Uzbuđenje više liči na radost, nego na strah. Mnogo je lakše iščekivati filmsku od pozorišne premijere. Pred pozorišnu premijeru glumci stvarno nisu normalni.
