Trener Crvene zvezde Vladan Milojević govorio je o tome kako bi igra Zvezde mogla da izgleda na proleće dotakavši se stila po kojem je ostao prepoznatljiv.
Zvezda je pod Milojevičem u prvom mandatu igrala na rezultat, čvrsto, zatvoreno, često neatraktivno ali je postigla više nego što je iko očekivao.
Ovog puta na raspolaganju će imati daleko potentniji sastav i otuda će biti interesantno kako će sav taj potencijal da implementira u svoje zamisli.
Deo javnosti i dalje veruje da će i ovakva Zvezda igrati defanzivno sada kada se Milojević vratio, a on na to odgovara svojom biografijom.
„Ne kažem ništa (na te komentare, prim. aut)… Ja sam došao sa oreolom defanzivnog trenera i prvi put, iako sam sa Panioniosom igrao plej-of, više od polovine prvenstva sam bio drugi iza Olimpijakosa. Tada smo ostvarili 16 pobeda, što je bio istorijski rezultat. Sa Čukaričkim sam bio treći. Uzeli smo Kup, dali najviše golova u ligi, primili najmanje… Na sve te činjenice, ja sam defanzivan trener. OK nemam problem sa tim, jer se kod nas reč defanziva upotrebljava kada je neko disciplinovan u igri. Disciplina i defanziva nemaju nikakve veze. Kod nas se priča o onome šta želiš da vidiš u datom trenutku, to je sastavni deo našeg performansa. Ako ti je neko lep, ti ćeš to reći bez da ga pogledaš. Može mene neko da doživljava kao defanzivca, ali ja govorim samo o činjenicama“, rekao je Milojević u intervjuu za Mozzartsport.
O svom defanzivnom stilu, pomalo ironično, kaže:
“U stvari, ja sam defanzivni trener koji ima mnogo sreće. Mnogo više nego što je drugi imaju. To je najtačnija definicija”.
To, ipak, nije bio kraj njegovog opisa sebe. Ironično je i završio.
“Ne, ja kada sam se rodio, majka mi je rekla da ne moram ništa da radim u životu, jer sam ja srećno dete. Dakle, nisam rođen pod srećnom zvezdom, nego sam ja rođen sa srećom. Sada nećemo o toj definiciji sreće, mnogo je širok pojam. Pravo je pitanje zašto baš ja imam sreće. Ali hajde nećemo više o tome“.
Za razliku od pretežno domaćeg kadra koji je imao na raspolaganju u prvom mandatu, ovog puta je situacija drugačija.
“Ove godine ima više stranaca… Sve to u jednom trenutku treba skupiti i napraviti. Fudbal nije individualni sport, ne može da svako radi ono što on hoće. Mora da se napravi mehanizam, kao zupčanici u satu. Moraju da rade savršeno da bi sat funkcionisao. Samo jedan ako iskoči – to je kraj“.
