Tadej Pogačar najplaćeniji je biciklista današnjice, ali multimilionerom ga čini novac koji dobija od svog tima UAE, kao i sponzora.
Premije na biciklističkim trkama, pa i onim najvećim poput Tur d’Fransa, ispod su nivoa sporta koji planeta obožava, a naročito Zapadna Evropa.
Petim trijumfom na Turu, Pogačaru je pripao najveći deo kolača od ukupno 2,3 miliona evra koliko je iznosio nagradni fond ove sezone. To je fond za sve momke koji su prešli 3.250 kilometara tokom 21 dana vožnje, a bilo ih je 184 prvog dana.
Pobedniku najprestižnije trke na svetu pripada 500.000, drugoplasiranom (Remku Evenepulu) 200.000, dok je trećeplasirani (Isak Del Toro) zaradiio 100.000 evra.
Pobednici pojedinačnih etapa dobijali su dodatnih 11.000, drugoplasirani na etapi 5.500, a trećeplasirani 2.800 evra.
To znači da je Pogačar trijumfom u generalnom plasmanu, sa još pet etapnih pobeda, zaradio 555.000 evra, s tim da će mu biti odbijen porez od te sume. Grubo, poneće kući polovinu ukupne osvojene nagrade.
Međutim, situacija se bitno menja kada se pogledaju cifre u Pogijevom ugovoru sa timom iza kojeg stoje Ujedinjeni Arapski Emirati. Slovenac je pre dve godine potpisao najveći ugovor u istoriji biciklizma, prema kojem do 2030. neće zarađivati manje od osam miliona evra godišnje.
To mu je plata.
Međutim, tu su razni bonusi za razne uspehe tokom sezone, koje Pogačar u velikoj meri „aktivira“ pobedama na najvećim trkama, ali i svetskim prvenstvima, jednodnevnim „klasicima“, kao i obaranjem rekorda. Tako je prošle sezone „napucao“ zaradu iz ugovora sa UAE na 12 miliona evra, a ove bi mogao da probije uzme i više.
Njegov bonus za osvajanje Tura jednak je sumi koju sam Tur dodeljuje pobedniku – 500.000 evra, ali ako se dogodine odluči da vozi i Điro – kao 2024. kada je i osvojio drugu najveću trku na svetu – titula će takođe vredeti pola miliona evra.
Za trijumf na Svetskom prvenstvu, recimo, dobio je 250.000 evra.
Ostali veliki vozači, uključujući Remka Evenepula, zarađuju dobro, ali ne kao Pogačar. „Gazzetta dello Sport“ piše da Evenepul u ekipi Red Bul Bora prima 6,6 miliona evra godišnje, dok Jonas Vingegor zarađuje oko pet miliona u Vismi. Zvezde poput Matjea van der Pola, Vuta van Arta i Primoža Rogliča imaju godišnja primanja od približno četiri miliona evra.
Niže na lestvici, prosečna plata vozača u Svetskoj turneji iznosi oko 538.000 evra.
Recimo, vozači čiji je glavni zadatak da rade za lidere svojih ekipa, prema procenama u proseku zarađuju manje od 150.000 evra godišnje.
Posebna kategorija su lična sponzorstva, a – logično – „najjače“ partnere ima Pogačar. On je u međuvremenu uvršten u prestižnu grupu globalnih sponzora čuvene švajcarske marke satova „Richard Mille“, međutim detalji tog ugovora nisu javni. Ono što znamo je da Pogi tokom Tura nosi beli „RM 64-01 Tourbillon Colnago“ koji nije moguće dobiti za manje od miliona dolara, ali to je samo deo zajedničke kampanje.
