U Višem sudu u Beogradu juče je završeno svedočenje Milene Radulović u postupku protiv vlasnika škole glume Miroslava Aleksića, optuženog za silovanje i seksualno uznemiravanje nekoliko polaznica te škole, a glumica je povodom toga istakla da je najteže podnijela posljednje ročište jer joj je tad pitanja postavljao upravo optuženi, kao i da se više ničega ne plaši.
Radulović je gostujuću u emisiji Uranak na televiziji K1, prenosi Tanjug, izjavila da ova priča dugo traje, kao i da se nada da će poslije tri ročišta, na kojima je odgovarala na pitanja odbrane i optuženog, biti kraj. “Četiri devojke su svedočile pre mene i on to svoje pravo nije koristio, ali imala sam osećaj da će želeti da ga iskoristi u mom slučaju i to je uradio. Iskreno se nadam da ću sada konačno imati pravo da budem devojka i glumica, da više neću morati da pričam o tome. Volela bih malo nekih bezazlenijih tema” kazala je ona. Istakla je da joj je svako ročište bilo mučno, ali da je posljednje najteže podnijela zbog načina na koji su joj pitanja postavljali optuženi Aleksić i njegov advokat. “Mnogo je bilo mučno. Pre prvog ročišta sedam dana mi nije dobro, veče pred su mi izašli pečati po ruci. Nekako sam to prvo ročište dobro podnela. Imala sam utisak, da ipak to što boli-boli, da to od čega se plače, plakaće se uvek nevezano za bilo koji ishod, ali sam imala osećaj da u sadašnjem trenutku ja imam snage za to i da su oni (Mika Aleksić i njegova supruga), deo prošlosti,” rekla je glumica. Na drugom ročištu kako je objasnila je bila mnogo bolje, ali ipak dan pred suđenje nije mogla da jede i tresla se cio dan. “Treći put sam zaključila, da bez obzira na to koliko stičeš neko iskustvo u ročištima i koliko god da ti je jasno šta te čeka, ništa se ne promeni. Pozvao me je jedan od mojih advokata i rekao mi, ajde, Milena sad si već veteran, šta je to za tebe”, rekla je ona i dodala da koliko god sebe da zavaravaš, nikada ne može da bude lako. Na pitanje voditeljke, da li se sada nakon završenog trećeg ročišta osjeća spokojno, Milena je kazala da se osjeća ponovo kao prije tri godine kada je uradila sve što je bilo do nje, kao i da je to smirilo i dalo joj spokoj, sreću i radost. Objasnila je i da ona svoj pakao proživaljava od 2013. godine, a ne posljednje tri godine otkako je izašla u javnost. “Nije samo priča ono što može da te ubaci u to, nekada postoje snovi. Ove tri godine nije to samo da sam ja izašla u javnost i sada ova tri ročišta. Te tri godine su trenutak, i to mora da zna svaka žena koja bi možda želela ili bi trebalo da prijavi nasilje”, kazala je ona i dodala da je takav sistem i zakon u Srbiji da suđenja uglavnom traju tri godine.
Ton iz djetinjstva
Podsjetila je i da je Aleksić odbranu iznosio na pet ili šest pretresa, što je skoro godinu dana. “Nije meni suđenje samo danas kada je moje, već i kada idu devojke druge da svedoče, koje imaju svoj utisak, koje su mlađe, koje su teško to podnele. Ja sam tu sa njima, njene suze su moje suze, njen stres, osećaj pravde, ona je u poziciji da stoji i brani svoju istinu, dok on ima pravo da sedi i gleda sve to. Ti to osetiš svaki put, ne samo kad ti stojiš u centru sudnice. Inače, kako su mi objasnili stoji se zbog poštovanja suda. Hiljadu snova, košmara konstantnih”, objasnila je Radulović. Na pitanje čega se danas plaši rekla da se više ničega ne plaši, nakon što joj je Aleksić postavljao pitanja, dok je sve vrijeme vikao i bio agresivan. “Kada mi se posle toliko godina obratio tim tonom koje pamtim iz detinjstva. Upravo tim tonom o kom govorim sve vreme i govorila sam na sudu. Tonom koji je kada smo bili mali ulivao jedno strahopoštovanje, strah, vrhunski autoritet, ton kog smo se mi kao mali plašili i baš smo se nadali da će to što pre da prođe, on je mene tim tonom ispitivao i nisam imala strah. Osetila sam se kao da sam na času, kada sam bila mala, ali me nije uzdrmao i povredio” istakla je glumica. Aleksić, kako navodi Radulović, na suđenjima stalno ističe da nije imao školu glume i da nije bio pedagog već reditelj. “On tvrdi da nikoga nije zvao, da je sve bio naš izbor, da on nikoga nije terao. Ono što je najbolje od svega, on sve vreme govori da to nije škola. To mi je omiljeni deo odbrane, da on nije bio pedagog i da nije imao školu glume. Čovek koji je samo po tome poznat, a onda kada kaže da nije imao školu glume i da nije bio predavač i pedagog, onda u sledećoj rečenici priča koje je sve glumce, decu, ljude izveo na pravi put. Šta si ti onda? On se poziva na to, kao što se pozivao kada smo bili mali i doprineo i tom ćutanju i krivici i svemu, da smo mi pravili izbor”, kazala je Radulović. Ponižavanje Dodala je i da je Aleksić juče pitao “Jel sam ja tebe zvao da budeš deo škole glume?”, na šta je ona odgovorila da je sama htjela i obožavala da ide u školu. “To mi je bilo omiljeno mesto na svetu i hiljadu puta, koliko god mi je bilo neprijatno i on je vikao na nas, ipak sam više volela da idem u tu školu glume, nego što je bilo šta moglo da bude jače od toga. On je i juče pokušao da svali apsolutnu krivicu, da je moj odlazak tamo, a onda negde uključujući i ovo što mi se desilo, bila moja odgovornost. Tačno, mi smo tada imali sedam, devet, jedanaest godina. Mi smo tako mali nesvesnih njegovih namera, da je on jedan čovek monstrum, otišli tamo u tu školu na sopstvenu odgovornost. Sa 10, 11 ili 12 godina, tebi se sviđa da si ti u tim godinama odgovoran. Tu si neka osoba i neko uvažava na taj način. Tako isto, svaku odgovornost za to što nas je povređivao, vikao, ponižavao, nevezano za to što je na kraju i silovao, on svaljuje na to, sami ste hteli i došli”, kazala je ona. Radulovićeva je istakla da je to što Aleksić sve vrijeme poriče silovanje, jako ponižavajuće za svih 16 djevojaka.
Aleksićeva supruga
Na jučerašnjem suđenju su se Radulović i Aleksić složili da je Aleksićeva žena Biljana najbolji profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, dok je Radulović rekla da smatra da je ona i njegov saučesnik. “Nevažno je pitanje da li je njegova žena znala. Ona danas, kao jedna vrhunsko inteligentna žena, ima pristup toj optužnici. Ona zna da su tih 16 prijava deca, žene, koje je ona odgajila. Nismo mi neke žene koje su skočile na njenog muža, mi smo te devojčice koje su tamo rasle, koje su oni vaspitavali, koje su gledali kako imamo sedam, pa devet, pa 12, pa 18”, kazala je Radulović. Aleksićeva žena je, kako je kazala glumica, odlučila da kaže da su sve djevojke lagale, dok je kako tvrdi ona, znala da nisu lagale. “Ja sam njen student, bila je jako važna četiri godine u mom životu. Volela me je i ja sam nju volela, to se ne dovodi u pitanje. Ona je jako pametna žena, svesna svega, na kraju i ona mu je bila učenica. Ona je isto prošla kroz ovo što smo mi prošle, priznala to sebi ili ne. Tako da ona jako dobro zna da je ovo sve istina. U tom smislu sam rekla da je saučesnik,” pojasnila je glumica. Radulović smatra da je Biljana saučesnik u laži koju Aleksić i dalje plasira, kao i da želi da održi Aleksićevu realnost koju je i u školi plasirao učenicima, a to je realnost apsolutne moći, manipulacije i agresije, što kako ističe dokazuje način na koji je i njoj postavljao pitanja u sudnici. Na pitanje kakvu emociju ima danas prema Aleksiću, Radulović je rekla da možda zvuči čudno, ali prema njemu nema nikakvu emociju i da se bori da njen život krene dalje. “Ovo kako ste vi gledali i razgovarali ove tri godine, meni to traje 11 ili 12 godina. Zaista je potpuno nevažna osuda, kazna, kako će on da završi. Ja samo želim da ja završim. Hoću da imam dane u kojima on nije tema. Hoću svoj život i za njega se borim sve vreme”, nagasila je ona.
Stid i sramota
Glumica je otkrila i da je u periodu kada se sve dešavalo osjećala stid i sramotu, neku vrstu sramote jer je bila ubjeđena da se to samo njoj desilo i dodala da je znala da je bolesno i nepravedno, ali da nije znala da nije ona kriva za to. “U 20 godina, osećaj poniženja, sramote, stida, užasno dugo treba i terapije i svega, da bi prestao da se osećaš poniženo i to poniženje da bude prebačeno na pravu stranu”, kazala je Radulović. Radulović je istakla da žene treba da prijave nasilje, jer ako se ne prijavljuje biće više nasilnika, te je navela da kada jednog nasilnika uhapse, slični se primire i zapitaju. “Prijavljivanje je izuzetno važno, ali to za sobom nosi tri godine snova, nemira, osećaja da šta god radiš, nešto stoji, nisi završio, nešto te proganja. Ti pristaješ na tri ili četiri godine toga. Na kraju ti svoju sudbinu, bol, dramu, svoj svet, daješ u ruke nekim drugim ljudima, advokatima, sistemu, jako teško osećanje. Kada si žrtva ti misliš da ne postoji drugi način. Zašto nisam otišla? Nisam mogla da odem, nisam znala da mogu, da postoji opcija, to je borba za život, ti gledaš dan kako da preživiš da se ne ubiješ”, kazala je glumica. Ona je dodala da je Aleksićev advokat postavljao strateška i logična pitanja, ali ona navodi da nema strategije, jer ona i druge devojke koje su u postupku, predaju svoju sudbinu nekim drugim ljudima, onda samo posmatraju i postaju sporedan faktor u sporednom životu. “Možeš samo da sediš, slušaš i gledaš. U većini situacija, ja tamo stojim. Njegov advokat, Zoran Jakovljević, koristi njegovo pravo i to pravo je da optuženi može da se brani na način na koji on misli da je najbolje, potpuno legitimno i nemam problem sa tim, ali način na koji se taj isti advokat obraćao meni i drugim devojkama, smejao, paradirao, podsmevao, provocirao, je uvreda za sve ove devojke, mene, ali i žene i za pravosudni sistem,” istakla je Radulović.
Podrška
Radulović je kazala da je tada vrlo teško to što ponovo proživljava, priča o gnusnim radnjama od kojih je i danas sramota da priča, a sve to je jedan momenat tereta dok je drugi teret to što je advokat provocira, smije joj se i pokušava da je ponižava. “To svi gledaju, tamo je minimum 50 ljudi. U sudu nakon tri godine kojekavih naslova i svega, imam pravo i prostor da objasnim sva ta nerešena pitanja koja svima tako nisu jasna. Danas nisam ponižena, nisam ponižena ni u sudu, jer njihov cilj da se ja osetim tako. Taj advokat je izabrao taj način,” naglasila je glumica. Ona je kazala da je njeni roditelji isprate na suđenje, ali ne sjede u sudnici i dodala da je podrška porodice najvažnija i da je luksuz imati porodicu kakvu ona ima. “Sa mnom su moji prijatelji, kolege Milan Marić, Andrija Milošević, Sandra Tomić, juče je došla Seka Sabljić, to je onako dirljivo, Vaja Dujović, Mia Bjelogrlić, Mina Obradović i Ognjen moj koji je tu stalno. Potrebno mi je njegovo prisustvo. Lakše je da je on tu. Onda kad god dođemo kući, mnogo mi je lakše što je bio, čuo, osetio, nego da moram da mu prepričavam, a to je neprepričljivo”, kazala je Radulović i dodala da je nakon svoje priče, dobila na stotine poruka drugih žena, ali muškaraca koji su doživeli istu ili sličnu situaciju. Navela je da je dobijala na stotine poruka i ispovjesti od kojih su neke bile i od muškaraca koji su to doživljavali u djetinjstvu i kojima je komplikovano i teško da nastave život, a zatim je naglasila da je uvijek spremna da posavjetuje osobe koje su doživjele slično iskustvo. “Uvek sam spremna da dam savet i da ga primim. Mogu samo da kažem onako kako ja u tom trenutku mislim da treba. Ponavljam, važno je prijavljivati nasilje, ali je i važno biti svestan da je ovo stvarno teško i uvredljivo, mada više nije ni uvredljivo, da je najvažnije da si dobro sa sobom i da si spreman da snažno podneseš svako to pitanje koje ti je postavljeno hiljadu puta, jer ljudi nemaju osećaj. Daju sebi za pravo da mi postave pitanja, ali onda odgovore i kako bi oni,” rekla je Radulović.
Roditelji
Istakla je da je neophodno imati podršku i dodala da ona ima sreće sa familijom i momkom, jer treba biti spreman upustiti se u nešto stresno i drugačije. Ženama je poručila da je vrhunsko prevazilaženje traume kada se boriš za pravdu, kada si dovoljno jak da ti je važno da drugi to ne prožive. “Tvoja priča je tu sa tobom, ali poenta svega je što manje ovoga, devojčica, bilo koga ko će proći ovo što sam ja. Kod Mike ovo neće proći više nijedna, to je meni bilo najvažnije. Za žene koje nemaju tu snagu, a to je dug put, rekla bih da razmisle kome veruju, ko ih voli, jer je to velika odluka, jer u tom mraku toliko se osuđuješ, toliko si ponižen, jadan, mali, nebitan, drugačiji, oštećen,” naglasila je ona. Najteži korak, kako je navela Radulović, je da kažeš svima, jer postoji strah da će te odbaciti i osuditi i dodala da bi voljela da žene koje su to doživjele prvenstveno nađu razumjevanje od svojih najbližih. Na pitanje kako su njeni roditelji reagovali kada im je ispričala šta se desilo, Radulović je rekla da je njena majka pala i onda je postala svjesna da mora da kaže i tati, za šta se spremala sa svojom terapeutkinjom. “Ona mi je rekla, da što ja budem mirnija, jer mami sam rekla baš kako ne treba, to će i njegova reakcija biti mirnija i staloženija. Sećam se da smo otišli na gliser koji moj tata ima, baš smo bili otplovili, jer sam ja mislila u tom trenutku, ako poludi, ipak bi morao da skoči u vodu, pa bi malo teže stigao nazad”, rekla je Radulović. Glumica je kazala da je njenim roditeljima najviše bilo žao što je ona to prošla sama i dodala da kada joj se to dešavalo, nije imala ideju da može nekome da kaže. “Pokušala sam da bežim od svoje prošlosti, da živim normalan život, normalne devojke i mislila sam da ću ih tom pričom samo nasekirati. To nije samo moja priča, već Ivina i svih nas, ako već nisam tražila pomoć kada je trebalo, zašto sada da ih sekiram,” otkrila je Radulović i dodala da je psiholog dugo nagovarao da treba da saopšti roditeljima. Kako je istakla, najteže joj je bilo da kaže roditeljima, ne zato što joj neće vjerovati, nego jer su svjesni da ne mogu da joj pomognu, kao i jer će da snose teret i krivicu za koju nisu oni krivi, kao što nije ni ona. “Moja mama je primećivala da se sa mnom nešto dešava, ali joj nikada nije palo na pamet da je ovo u pitanju. Bila sam svesna da kada im kažem, naši životi neće biti isti. Teško mi je bilo da podnesem novu etapu, e sada ni ovaj život neće biti isti, jer moj život već nije bio isti zbog svega. Žao mi je što im nisam rekla ranije, ali niko ne treba da se zavarava da se od toga može pobeći, samo je pitanje kada si ti spreman da to kažeš”, zaključila je Radulović.
Nezavisne.com
