Danas je 18. april po gregorijanskom, a 5. po julijanskom kalendaru. U našoj zemlji jedan koristi država, drugi crkva. Kalendari i meseci imena su dobijali po vladarima, ali su ih osmišljavali naučnici u dosluhu sa nebeskim telima i prirodom. Kroz istoriju računica je bivala sve tačnija, pa se tako uvidelo da godina ne traje 365 dana i 6 sati kako je bilo po julijanskom, već nešto kraće.
an, a Milankovićev nije ni do danas u zvaničnoj upotrebi.
Danas je 18. april po gregorijanskom, a 5. po julijanskom kalendaru. U našoj zemlji jedan koristi država, drugi crkva. Kalendari i meseci imena su dobijali po vladarima, ali su ih osmišljavali naučnici u dosluhu sa nebeskim telima i prirodom. Kroz istoriju računica je bivala sve tačnija, pa se tako uvidelo da godina ne traje 365 dana i 6 sati kako je bilo po julijanskom, već nešto kraće.Pripremila Maja Milićhttps://imasdk.googleapis.com/js/core/bridge3.568.1_sr.html#goog_147883004900:00/02:59
„365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi. Ta mala razlika od oko 11 minuta je bila neprimetna u vreme Julija Cezara, ali tokom godina i vekova se gomilala i u 16. veku je već dostigla 10 dana. Papa Grgur 13. reformiše Cezarov kalendar tako što izbacuje 10 dana da kalendar dolazi u sinhronizaciju sa prirodom i uvodi drugo pravilo tako da nije baš svaka četvrta godina prestupna“, rekao je Jovan Aleksić izAstronomskog društva “Ruđer Bošković”.
Razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara danas je 13 dana, i raste. Ukoliko srpska pravoslavna crkva nastavi da vreme računa po starom julijanskom, Božić će 2.100. godine biti 8. januara. Crkva je imala priliku da poništi razliku prihvatanjem Milankovićevog kalendara, koji je sama naručila.
„Pravoslavni nisu hteli da prihvate tu korekciju koja je nastala na Zapadu i koja je tamo bila opšteprihvaćena, kasnije i od drugih država na istoku, a opet je postojala svest o tome da kalendar nije ujednačen i onda se javila potreba da i mi napravimo neko ujednačavanje kalendara i negde je Milanković kao najveći naučnika tada i poznavalac kretanja nebeskih tela bio pogodna ličnost da taj poduhvat preduzme“, dr Zoran Devrnja sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.
Kalendara koji u sekundi prati krug zemlje oko sunca nema, ali je Milankovićev najprecizniji. Kasni tek nešto više od 2 sekunde na godišnjem nivou. Nastao je tačno pre jednog veka, a prihvatile su ga Rumunska, Bugarska, Kiparska i Grčka pravoslavna crkva, kao i Carigradska i Aleksandrijska patrijaršija.
„Naša crkva zaista ima jedan saboran pristup odlučivanju u pravoslavnoj crkvi i oduvek je insistirala na konsenzusu svih, na saglasju svih crkava po nekom pitanju. Budući da nije postojala ta saglasnost na kongresu iz 1923. godine onda je naša crkva ostala pri tome da ako ne postoji saglasnost svi ostanemo na starom“, istakao je dr Zoran Devrnja.
U svetu, najviše se koristi gregorijanski kalendar. On je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca prihvaćen 1919. godine.
„Pravljenje još tačnijeg kalendara u današnje vreme jednostvano nema smisla jer nećemo čekati hiljadama godina da se nakupi jedan dan. U današnje vreme to se rešava uvođenjem prestupne sekunde. Verovatno ste videli da se objavi, ova godina će trajati jednu sekundu duže i tako se ta razlika niveliše u hodu”, rekao je Jovan Aleksić.
Najprecizniji Milankovićev kalendar je trenutno na istom datumu kao gregorijasnki od kojeg će odstupiti tek 2.800 godine.
