Milan Kalinić ne ume da govori uvijeno – bilo da je reč o porodici, sebi ili životnim stavovima. U iskrenom razgovoru govori o odnosu sa ćerkom Teom i sinom Vukom, roditeljstvu, treninzima, komentarima javnosti i ličnim preispitivanjima. Glumac i voditelj otkriva i zašto je ovo leto za njega bilo posebno, kako danas gleda na sebe od pre 20 godina i šta bi mu tada savetovao.
– Išao sam prvo s decom u Rovinj, a posle toga sam na dvonedeljno krstarenje grčkim ostrvima. I, što je interesantno, ne računajući poslovna putovanja, prvi put sam negde otišao sam, bez dece, otkad Tea zna za sebe. Svugde gde idem, moraju da budu i oni. Poslednjih 15 godina, otprilike otkad je Tea imala tri-četiri godine, svuda idemo zajedno. Valjda sam i zaslužio da odem negde da se odmorim. Bilo je baš zanimljivo krstarenje.
Milan Kalinić iskreno o deci
Kakav odnos imate sa ćerkom i koliko vam znači njeno poverenje?
-Tea i ja imamo toliko otvoren odnos da mislim da bi svaki čovek na ovom svetu, koliko god da je liberalan, savremen i otvoren, bio u fazonu: „Malo preterujete.“ Ne samo da me sve pita, nego mi i sve priča. Priča mi toliko da joj kažem: „Tea, ne moram ja baš sve da znam.“ Uvek se ujedem za jezik i kažem sebi: „Čekaj, bre, čoveče, ovo je dragoceno, nemoj da kvariš.“
Ona ima toliko poverenja u mene i mislim da me zaista doživljava kao prvi oslonac, nekoga na koga može da se osloni, nekoga ko je uvek tu za nju, ko je zaštitnik. I to je lepo. Ne treba ti nikakvo drugo priznanje u životu. Stvarno sam srećan zbog toga. Želeo sam i voleo da to bude tako. Valjda treba da budeš takav za svoje dete – da pokazuješ ljubav, ali da budeš strog kad treba.
Strog sam, umem da kaznim, da poludim, ali sve je to okej kada s druge strane pokazuješ ogromnu ljubav. I kada si strog i kada radiš nešto, dete shvata da to radiš zato što ga voliš, a ne zato što si psihopata. To ne može da utiče negativno na nju i na sina.
-Kod svakog oca koji je zaista prisutan u životu svog deteta, u nekom trenutku dođe pubertet. Sada je period kada ga malo i nerviram, ali doći će vreme kada će reći: „Sve što je tata rekao bio je u pravu“. I s njim imam vrhunski odnos. Najveći uspeh u životu mi je što sam uspeo da budem roditelj bez koga deca ne mogu da zamisle postojanje.
Da li biste podržali odluku svoje dece da jednog dana odu u inostranstvo?
Da je sreća da mi oba deteta što pre odu u inostranstvo. Nedostajali bi mi, ali između nedostajanja i nečega što je za njihovo dobro, uvek biram njihovo dobro. Nemam ništa protiv da odu što pre u inostranstvo.
Kako gledate na to što je Tea, kao ćerka javne ličnosti, sve više prisutna u javnosti?
-Svi su znali da će to biti neminovnost. Javna sam ličnost, Tea je moja ćerka koja je postala punoletna. Pripremio sam je za to. Za sada sve što se dešava je pozitivno, ali mislim da ni ona ne daje povoda za negativna pisanja.
-Ako sam nešto mogao da vidim kod sebe kada sam dobio decu, to je ono što se svim normalnim roditeljima javi – da sam spreman da žrtvujem sebe i sve svoje za decu, da sam spreman da živim i radim za drugog. Naravno, trudim se da ne zapostavim sebe. Mnogi roditelji odlaze u tu krajnost, zapostave sebe i misle da su zbog toga bolji roditelji, ali ne.
Kada zapostaviš sebe, ne možeš da budeš zadovoljan i dobar čovek, a samim tim ni dobar roditelj. Moraš sebe da držiš u formi i raspoloženju, da imaš svoje ventile da bi bio dobar sebi i deci.
-Prema sebi sam najstroži. Najteže, najburnije i najduže razgovore vodim sam sa sobom. Imam jednu osobinu koja može da se računa kao mana – često se isključim. Ljudi mi se obraćaju, pitaju me nešto, a ja odlutam u moj svet, u neke moje razgovore i onda delujem ljudima kao da ih ignorišem, kao da sam nezainteresovan.
Oni koji me dobro znaju navikli su i ne ljute se, shvataju šta je. Ko se prvi put susretne s tim, misli da sam ja neki arogantan tip koji je tako nepažljiv, ne vodi računa. Ali ja sam potpuno u svojim mislima i stvarno ne čujem ništa oko sebe. Ne kažem da je to dobro, ali nije iz zle namere. Nesvesno je. A kada krenem da analiziram nešto, potpuno se predam tome.
Kako reagujete kada ljudi vaš odnos prema treningu i izgledu tumače kao „krizu srednjih godina“?
-Ljudi vole da pričaju svašta da bi svoje loše navike opravdali. Celog života sam u treningu i sada, kada sam došao u neke godine, ljudi kažu: „To je kriza srednjih godina.“ Šta sad, da bih zadovoljio nekoga ili neku, treba da pustim stomak, da se zapustim, pa neko kaže: „Vidi ga ovaj čovek, živi kako treba.“ To je paradoks života.
Tip sam muškarca koji mora da bude fit, mora da bude spreman, koji može u svakom trenutku da odbrani sebe i svoju porodicu. Da se osećam da mogu da se uhvatim ukoštac sa svim.
Da li ste s vremenom naučili da se ne obazirete na komentare ljudi?
Komentare sam odavno naučio da ne čitam jer to vodi u besmisao i samodestrukciju. To je kao kada bi u kafani za sto pustio da ti sedne svaka budala, priča i soli ti pamet.
Da li ste nekada posle emisije pomislili: „Ovo možda nisam morao da kažem“?
– Kada kažem nešto što prelazi neku granicu, istog trenutka znam šta sam uradio i trudim se da neke stvari ispravim, popravim. Nisam od onih ljudi koji nisu svesni svojih grešaka. Kada radiš nešto, teško je da radiš bez greške.
Kada biste danas mogli da sednete preko puta Milana od pre 20 godina, šta biste mu prvo rekli?
-Ceni više sebe. Razmišljaj više o sebi, ne o drugima. Ne moraš da se svidiš svakome.
Šta još želite da ostvarite u životu?
-Imam želju samo da decu izvedem na pravi put, da izrastu u dobre i poštene ljude. To da li će biti uspešni manje mi je važno, najbitnije je da budu dobri ljudi. A profesionalno – imam još mnogo planova koje želim da ostvarim.
Izvor: hellomagazin
