Jedan metal koji je ključan za popularne „čopere“ – hrom, pokazao se kao jeftina alternativa rijetkim metalima koji se koriste kod telefona i solarnih panela
Proizvodnja ekrana za pametne telefone i solarnih ćelija uskoro bi mogla da postane znatno jeftinija, jer se pokazalo da skupe retke metale može zameniti mnogo jeftiniji i dostupniji metal – hrom. Hrom je popularan jer daje sjaj elementima popularnih motora kao što su Harley-Davidson i drugi, a može se sresti i u kuhinjskom posuđu.
Kada god se nešto reklamira kao nerđajući čelik, znate da je to zahvaljujući procesu koji koristi hrom da bi se postiglo svojstvo otpornosti na rđu.
Proizvođači su dugo cenili antikorozivna svojstva tvrdog, sjajnog metala, a njegovo dodavanje u čelik omogućava mu da se odupre degradaciji i tamnjenju. U međuvremenu, galvanizacija tankog sloja hroma na drugom metalu proizvodi ono što je uobičajeno poznato kao hromiranje – pomislite na motocikle ili automobile. Jedna od sposobnosti hroma je da može da reflektuje čak 70 odsto svetlosti vidljivog spektra, kao i 90 odsto infracrvenog zračenja.
Prema nalazima nedavno objavljenim u Nature Chemistry publikaciji od strane tima sa švajcarskog Univerziteta u Bazelu, pažljivo zamena hroma u katalizatore i luminiscentne materijale takođe funkcioniše skoro kao i njihove tradicionalne komponente plemenitih metala, kao što su osmijum i rutenijum, ali po znatno pristupačnijoj ceni. Štaviše, hrom je 20.000 puta češći u Zemljinoj kori nego bilo koji pomenuti plemeniti metal – oba su retki kao zlato ili platina.
Independent je pisao da je tim prvo ubacio atome hroma pored vodonika, ugljenika i azota unutar čvrstog molekularnog okvira. U ovom nizu, hrom je bio mnogo reaktivniji od plemenitih metala koje bi mogao da zameni, dok je istovremeno održavao gubitak energije na minimumu tokom molekularnih vibracija.
Kada je ozračeno crvenom lampom, jedinjenje hroma takođe skladišti energiju unutar svojih molekula za potencijalnu kasniju upotrebu, slično kao fotosinteza biljke. „Zbog ovoga, takođe postoji potencijal da se naši novi materijali koriste u veštačkoj fotosintezi za proizvodnju solarnih goriva“, rekao je Oliver Venger, vođa istraživanja i profesor na odeljenju za hemiju Univerziteta u Bazelu, u nedavnoj izjavi.
Iako su se prethodna istraživanja alternativa plemenitim metalima fokusirala na potencijal korišćenja gvožđa i bakra, čini se da hrom u početku deluje mnogo bolje od bilo koje opcije. Uz to, Venger priznaje da „izgleda nejasno koji će metal na kraju pobediti u trci kada su u pitanju buduće primene u luminiscentnim materijalima i veštačkoj fotosintezi.“
Vengerov tim se nada da će u budućnosti proširiti svoje istraživanje kako bi se testiralo u drugim oblastima, što bi moglo omogućiti molekulima da sijaju u spektru boja i uključuju crvene, zelene i plave nijanse, što bi omogućilo korišćenje u ekranima pametnih telefona. Pored toga, optimizacija njegovih katalitičkih atributa mogla bi ga dalje gurnuti ka održivom alternativnom materijalu koji bi se koristio u nizovima za prikupljanje solarne energije.
Foto:
Andrei Armiagov / Shutterstock.com
Benchmark.rs
