U svetu klasičnih automobila često se kaže da najveća blaga nisu ona koja stoje u muzejima ili na aukcijama, već ona koja i dalje čekaju skrivena u zapuštenim garažama i štalama. Upravo takvu sudbinu imao je Mercedes W110 190Dc iz 1965. godine, koji je decenijama bio zaboravljen u objektu pred urušavanjem, pre nego što je u poslednjem trenutku spašen od uništenja.
Automobil je više od dvadeset godina stajao nepomično, što se može naslutiti i po staroj registracionoj tablici. Drvena štala u kojoj je bio smešten bila je još starija od samog automobila i vremenom je počela da propada. Kada je postalo jasno da će objekat biti srušen, sudbina vozila delovala je zapečaćeno, jer ovakvi pronalasci najčešće završavaju na otpadu.
Međutim, u priču je ušao tim iz radionice Iron City Garage na platformi YouTube, koji je dobio poziv u poslednjem trenutku da pokuša da spasi automobil. Vlasnik je pristao da se pokuša izvlačenje, iako je situacija bila izuzetno rizična. Na iznenađenje svih, nemačka limuzina je izvučena iz urušavajuće konstrukcije bez rušenja štale i bez većih oštećenja.
Prvi utisak nakon izvlačenja bio je iznenađujuće pozitivan. Karoserija u fabrički tačnoj plavoj boji delovala je očuvano, bez vidljivih tragova korozije, dok su jedini ozbiljniji problemi bili potpuno ispumpane gume. Automobil ostavlja utisak da nikada nije ozbiljno restauriran, već da je jednostavno ostao netaknut tokom dugog perioda skladištenja.
Ni enterijer nije prošao loše kroz decenije mirovanja. Vozačevo sedište bilo je improvizovano popravljeno trakom, a tepisi su pokazivali znake raspadanja, ali je celokupna kabina zadržala originalni karakter. Čak i motorni prostor nosi tragove dugog stajanja, što sugeriše da pogonska grupa nije bila dirana.
Model W110 zauzima posebno mesto u istoriji Mercedesa, kao jedan od prethodnika današnje E-Klase. Predstavljen je 1961. godine kao naslednik serija W120 i W121, a proizvodio se do 1968. godine. Postao je tokom svog životnog veka jedan od ključnih modela marke u šezdesetim godinama, sa ukupnom proizvodnjom od oko 628.000 primeraka.
W110 pripada porodici takozvanih „repastih Mercedesa“, poznatih po karakterističnim repnim perajima, dok je većim W111 i W112 pripadala luksuznija uloga sa šestocilindarskim motorima. W110 je u početku bio dostupan sa četvorocilindarskim benzinskim i dizel motorima, a kasnije je ponuda proširena i snažnijim verzijama.
Primerak pronađen u štali pripada ranoj seriji i pokreće ga 1,9-litarski atmosferski dizel u verziji 190Dc, sa 54 konjske snage snage i maksimalnih 118 Nm obrtnog momenta. Iako po današnjim standardima skroman, ovaj motor bio je cenjen zbog izdržljivosti i ekonomičnosti, što je doprinelo popularnosti dizela u W110, kojih je proizvedeno više od 200.000 jedinica.
Danas je ovakav automobil retkost, posebno na tržištima poput Sjedinjenih Američkih Država, gde dizel verzije gotovo da nisu bile prisutne u značajnom broju. Upravo zato, ovaj primerak predstavlja zanimljiv potencijalni projekat za restauraciju i povratak na put, kao svedočanstvo jednog vremena kada su Mercedesovi automobili gradili reputaciju dugovečnosti i jednostavne mehaničke čvrstine.
AutoRepublika
