Mercedes se našao u zanimljivoj poziciji. Posle godina u kojima je unutrašnjost automobila sve više pretvarao u digitalni prostor, nemački proizvođač sada priznaje da je u potrazi za modernijim kokpitom možda otišao predaleko. Rešenje neće biti povratak na kabine prepune prekidača, već pažljiv odabir komandi koje ipak zaslužuju fizički taster.
Promena je posebno uočljiva kada se uporede današnji Mercedesovi modeli sa automobilima od pre samo nekoliko godina. Takozvani MBUX Hyperscreen u pojedinim modelima zauzima gotovo čitavu širinu instrument table, sa ukupnom površinom koja po dijagonali doseže 56 inča. Kod novog CLA-a primenjen je Superscreen, nešto drugačije koncepcije, ali sa istom idejom: ekran je postao centralno mesto za veliki deo funkcija automobila.
Takav pristup je nemačkom gigantu doneo tehnološki prepoznatljiv enterijer, ali je istovremeno otvorio pitanje koliko digitalizacije vozaču zaista potrebna. Kada se podešavanja klima-uređaja, različite funkcije vozila i druge komande prebace na ekran, jednostavna radnja može zahtevati više koraka i pažnje nego ranije.
Zbog toga će se u budućim modelima pojaviti više pažljivo odabranih fizičkih komandi, uključujući tastere na upravljaču.
To ipak ne znači da će Mercedes promeniti digitalnu strategiju. Naprotiv, Keljunijus smatra da aktuelni automobili još nisu dostigli maksimum kada je reč o ekranima. Njegova poruka praktično glasi da je proizvođač spreman da vrati nekoliko dugmića, ali ne i da zaustavi digitalizaciju kabine.
Upravo taj kontrast najbolje opisuje budućnost enterijera. Dok se broj fizičkih komandi povećava na mestima gde su najkorisnije, ekrani će nastaviti da preuzimaju nove uloge. Koliko daleko to može da ode, za sada nije poznato. Kada je veliki deo instrument table već pretvoren u ekran, prostor za sledeći korak mogao bi da se pronađe na centralnoj konzoli, vratima ili drugim površinama kabine.
Novi CLA je dobar pokazatelj trenutne filozofije. U njegovom enterijeru ostalo je veoma malo klasičnih komandi, dok se za većinu funkcija koristi digitalni interfejs. Nemački proizvođač vozila očigledno veruje da problem nije u samoj količini tehnologije, već u načinu na koji je ona predstavljena vozaču.
Prodajavozila
Zato je razvoj korisničkog interfejsa postao jednako važan kao i razvoj samog hardvera. Keljunijus navodi da mnogo vremena provodi sa inženjerima upravo razgovarajući o tome kako bi sistemi trebalo da funkcionišu. Ideja je da korišćenje bude toliko intuitivno da korisniku ne bude potrebno posebno objašnjenje.
To je možda i najvažnija lekcija koju je industrija izvukla iz ere ekrana. Velika digitalna površina sama po sebi nije napredak ako vozač mora da skrene pogled sa puta da bi pronašao osnovnu funkciju. Isto tako, fizičko dugme nema smisla samo zato što postoji. Prava vrednost nastaje kada se za svaku funkciju izabere način upravljanja koji je najbrži, najjasniji i najbezbedniji.
Mercedes sada pokušava upravo to da postigne. Ekrani će ostati veliki i verovatno će ih biti još više, ali će se neke komande vratiti na svoje prirodnije mesto pod prstima vozača. Posle nekoliko godina gotovo nezaustavljive digitalizacije, čini se da budućnost automobilske kabine neće pripadati ni ekranima ni dugmićima pojedinačno, već njihovoj mnogo promišljenijoj kombinaciji.
AutoRepublika
