U susret vrelim letnjim temperaturama i želji da svaki trenutak provedemo na suncu i dobijemo preplanuli ten, važno je još jednom se prisetiti koliko je sunčevo zračenje štetno po zdravlje naše kože. Svake godine širom sveta dijagnostikuje se oko 320.000 novih slučajeva melanoma, najopasnijeg vida kancera koji “napada” ćelije kože, a većina pacijenata za bolest sazna tek nakon 60. godine života. Koji su to faktori koji utiču na razvoj ovog malignog oboljenja i kako ga na vreme prepoznati?
Iako je preplanuli ten imperativ tokom letnjeg perioda, izlaganje štetnim sunčevim zracima može imati nesagledive posledice na naše zdravlje. Kako bismo prevenirali nastajanje ovog zloćudnog tumora veoma je važno redovno vršiti samopreglede, ali i preglede kod dermatologa, kao i voditi računa kada je izlaganje štetnim sunčevim zracima u pitanju i obavezno prilikom izlaska iz kuće nanositi kreme sa zaštitnim faktorom!
Samopregled izuzetno važan, pravila ABCDE i “ružno pače” pomažu u otkrivanju
Mladeži na našoj koži mogu biti različitog oblika – okrugli ili ovalni, u ravni sa kožom ili malo ispupčeni, glatki ili reljefni, a većina njih zapravo su benigne pojave koje ni na koji način ne ugrožavaju naše zdravlje. Međutim, ukoliko tokom samopregleda utvrdite da mladež ispunjava makar jedan od kriterijuma ABCDE pravila, veoma je važno posetiti dermatologa i odraditi dodatne analize, budući da se u praksi simptomi otkrivaju već u kasnijim stadijumima i najčešće u poznim godinama. Šta je ABCDE pravilo i kako nam može pomoći da otkrijemo potencijalni rizik na vreme?
- A – od engleske reči asymmetrical: mladeži su nepravilne forme,
- B – od engleske reči border: ivice mladeža su reckave, “razlivene” i neprecizne,
- C – od engleske reči color: na jednom mladežu može se uočiti više različitih nijansi braon boje,
- D – od engleske reči diameter: prečnik odnosno dijametar mladeža premašuje 5 milimetara,
- E – od engleske reči evoluting: tokom svog “životnog veka” mladež ima vidljive promene, bilo da se one odnose na njegovu veličinu, boju ili strukturu.
U prepoznavanju potencijalnog melanoma pored ovog pravila može pomoći i pravilo “ružnog pačeta”: ukoliko je jedan mladež drastično drugačiji od svih ostalih na telu, to može biti upravo melanom! Prema podacima istraživanja, čak 80 procenata “ružnih pačića” su zapravo melanomi.
Faktori rizika
Iako je nemoguće sa stoprocentnom verovatnoćom utvrditi da li će se zloćudni melanom razviti kod odeđene osobe, postoje faktori rizika koji mogu uticati na razvoj ovog oboljenja: na prvom mestu svakako je izlaganje štetnim ultraljubičastim zracima, dok postojanje mladeža i genetskih predispozicija takođe nose značajan rizik.
Neoprezno izlaganje suncu i opekotine nastale sunčanjem
Ultraljubičasti zraci imaju neverovatnu moć da oštete DNK unutar ćelija naše kože, a upravo su ta oštećenja glavni krivci za potencijalni razvoj melanoma. Pritom, uopšte nije važno da li smo na suncu “izgoreli” još kao deca ili u odraslom dobu – koža pamti, a rizik od razvoja malignih oboljenja raste sa svakim novim neopreznim sunčanjem.
Među glavnim izvorima ultraljubičastog zračenja su kako sunčevi zraci, tako i solarijumi, a prema naučnim istraživanjima, ukoliko je osoba provela u solarijumu makar i jedan sat života (kada bi se sabrale sve posete), rizik za dobijanje melanoma povećao bi se na 46 procenata!
Ljudi sa puno mladeža (ni)su srećkovići
Iako prema narodnom verovanju osobe sa puno mladeža imaju puno sreće u životu, ove “tačkice” na telu mogu potencijalno predstavljati povod za brigu, naročito ukoliko njihova veličina premašuje 5 milimetara.
“Ukoliko osoba na desnoj ruci ima preko 11 mladeža, ili pak na celom telu više od dva mladeža koja su veća od 5 milimetara, to može ukazivati na visok rizik od razvoja melanoma”, navodi dematoloonkolog Dmitrij Bejnusov. Zato nemojte na mladeže posmatrati samo kao da simpatične “tačkice” koje vašem telu daju posebnu čar, već s vremena na vreme posetite dermatologa i proverite da li, i koliki rizik oni imaju da prerastu u maligno oboljenje.
“Aristokratski” svetao ten takođe u zoni rizika
Što je svetliji ten, to je veći rizik, i baš iz tog razloga osobe sa svetlim očima (plavim ili zelenim), svetlom kosom i tenom koji je sklon pojavi pegica i crvenila pri najmanjem izlaganju sunčevim zracima, treba sa posebnom pažnjom i oprezom da se izlažu suncu. Za definisanje fototipa kože u pomoć “priskače” Ficpatrikova skala, koja jasno razlikuje šest tipova tena:
- keltski fototip – najsvetlija nijansa kože sa izraženim pegicama, dok je kosa riđe ili “plave”, a oči svetloplave boje. Osobe sa ovim fototipom veoma su osetljive na sunce i praktično uvek “izgore”, budući da njihova koža jednostavno ne može da “pocrni”.
- nodrijski fototip – svetla nijansa kože, plave ili zelene oči i pepeljasta ili kestenjasta kosa. Za razliku od keltskog tena, nordijski “prima” boju za nijansu bolje, ali je i dalje veoma osetljiv na UV zrake.
- tamni evropski fototip – ovaj fototip karakteriše tamniji ten koji lako “pocrni” na suncu. Osobe sa ovim fototipom obično imaju smeđe oči i kestenjastu ili tamno braon kosu.
- sredozemni fototip – još tamniji ten koji “crni” za jako kratko vreme na suncu i pritom gotovo nikada ne “gori”. Ljudi sa ovim fototipom imaju i tamno braon oči i kosu.
- indonezijski fototip – braon nijansa kože koja na suncu postane još tamnija i koja jednostavno ne može izgoreti na suncu. Osobe sa ovim fototipom imaju crnu kosu i oči.
- afrički fototip – najtamnija nijansa kože, izrazito crne oči i kosa.
Genetske predispozicije
Kao i kod svakog oboljenja, postojanje genetska predispozicija je razlog za povećan oprez, ali ne i život u konstantnom strahu. Naučna istraživanja pokazala su da oko 10 procenata svih obolelih od melanoma imaju u svojoj porodici nekoga sa tom anamnezom, ali naučnici naglašavaju da je uticaj UV zraka faktor koji nosi najviše rizika.
Slab imuni sistem povećava rizik od razvoja melanoma
Ljudi sa slabim imunim sistemom, pogođeni HIV-om i drugim hroničnim i neizlečivim oboljenima, oni koji su prošli kroz proces transplantacije organa i oni koji su na konstantnoj terapiji glukokortikosteroidnim hormonima takođe su izloženi povećanom riziku od razvoja melanoma. Osim toga, i osobe koje u svojoj anamnezi već imaju neki oblik malignog oboljenja rizikuju da u budućnosti otkriju postojanje ovog zlolćudnog tumora.
U Srbiji se godišnje otkrije oko 700 slučajeva melanoma
Statistički podaci za Srbiju govore da se u našoj zemlji na godišnjem nivou otkrije između 600 i 700 novih slučajeva melanoma, ali i da se on češće javlja na prethodno potpuno neizmenjenoj, naočigled zdravoj koži nego na već postojećem mladežu. Udruženje pacijenata obolelih od melanoma svake godine u maju mesecu organizuje kampanju povodom obeležavanja meseca borbe protiv ove bolesti, a glavni cilj ove kampanje je edukovanje javnosti o uzrocima i faktorima rizika, kao i podizanje svesti javnosti o značaju preduzimanja preventivnih mera, ali i uviđanja najnovijih terapija za lečenje ove bolesti.
RTbalkan.
