Ako Rusija udari na potencijalnu bazu NATO alijanse, da li će oni kolektivno odgovoriti našoj zemlji, pita se zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije
Deklaracija Evropske unije o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu je ništa drugo do prazno slovo na papiru, ali iz nje može da proistekne mogućnost potpisivanja ozbiljnijih sporazuma, kaže danas Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.
Kao primer ozbiljnijih dokumenata on navodi “bilateralne sporazume za proizvodnju naoružanja, obuku vojnih kadrova, finansiranje pojedinačnih vojnih programa i mnoge druge važne stvari za neonaciste u Kijevu”.
“Tako, može da se dogodi da neka luda država (kao što je Britanija, koja je vekovima degenerisala, predvođena plavokosim čudacima poput Džonsona) odluči da napravi vojnu bazu u Ukrajini i, u stvari, preuzme odbranu njenih granica”, upozorava bivši predsednik Rusije.
“Šema je ovakva: nećemo vas primiti u NATO, nećemo rat sa Rusijom, ali na individualnom planu nemojte sebi ništa uskraćivati”, dodaje on.
Medvedev upozorava da, ukoliko neka od zemalja članica NATO-a otvori vojnu bazu u Ukrajini, Rusija će na to odgovoriti napadima na tu bazu, ali tu, kako ističe, i može doći do problema. Pitanje je kako će u takvom slučaju NATO zemlje odlučiti da primene Član 5 Vašingtonskog dogovora.
“Drugim rečima, kada Rusija udari na takvu bazu (a to će se neizbežno desiti, pošto će vojno osoblje baze specijalno tu dospeti da se bori protiv nas), da li će zemlje Alijanse biti spremne da kolektivno odgovore našoj zemlji?”, pita se on.
Odgovor na to pitanje, kako dalje navodi, poprilično je širok, to jest, Alijansa može da odgovori zajedničkim snagama, oružanim putem ili na drugi način, a može doći i do toga da država, koja je razmestila vojnu bazu na teritoriji Ukrajine, sama odgovori.
Komentar Medvedeva usledio je nakon jučerašnje izjave zamenika šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andreja Sibige da se za sada bezbednosnim garancijama za Ukrajinu nije priključilo šest zemalja. Dokument nisu potpisale Austrija, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Slovačka i Malta.
