“NATO je objedinio politiku Ukrajine i kolektivnog Zapada. Jasno se vidi da Zelenski ne brani stavove koji su u interesu Ukrajine, već NATO – on iznova i iznova odbacuje mir i od Zapada traži oružje koje bi nanelo vojni poraz Rusiji. Ali on nema ni naoružanja, ni sredstava za rat”, napisao je Medvedčuk u članku, objasnivši da zbog toga sav teret pada na Evropu.
Ovakva situacija maksimalno crpi Evropsku uniju, dok Sjedinjene Američke Države profitiraju od toga što se sukob u Ukrajini nastavlja, dodao je. To će, kako je ocenio, dovesti do neizbežnog sukoba Unije i SAD.
“Evropa i SAD nemaju iste interese. I Zelenski, koji muze Evropu kao kravu, uskoro se više neće činiti tako mio i privlačan”, kao što više ni “najveći deo sveta ne misli da je Zapad tako mio i privlačan”, objasnio je.
Za Ameriku je jako bitno da Ukrajina, koja je do sada bila najodaniji sledbenik Vašingtona kada je reč o bivšim zemljama SSSR-a, ostane verna svom proameričkom političkom kursu. Na ovaj način, SAD prikrivaju svoj, kako je rekao, politički bankrot.
Ukoliko bi došlo do promene kursa u spoljnoj politici Kijeva, to bi povuklo za sobom i druge zemlje, što će dovesti do toga da će Vašington izgubiti dominantan položaj u svetu.
“Otuda SAD usmeravaju toliku pažnju na ovaj sukob, kao i pomoć od više milijardi dolara od američkih poreskih obveznika”, poručio je Medvedčuk.
Zapad nije zainteresovan za istinski napredak Ukrajine, ukrajinsku kulturu i jezik, što pokazuju i takozvani protesti (Majdan), koji su početkom prošle decenije bili organizovani u Ukrajini.
“Zapadu su potrebni ratovi, koji će se voditi za njihove interese, pre svega za očuvanje američke dominacije, dok će svi oni koji u to posumnjaju biti uništeni. Bilo kakve sumnje u to da je američka dominacija pravedna proglašava se za jeres, ludilo i mora biti strogo kažnjena”, rekao je.
O Minskim sporazumima i prirodi sukoba
Medvedčuk je napomenuo i da je bilo moguće sprečiti izbijanje vojnog sukoba da je Kijev odlučio da ispoštuje Minske sporazume koje je potpisao 2014. i 2015. godine.
“Da li je bilo moguće realizovati Minske sporazume? Jeste. Ali radi se o tome da sprovođenje u delo odredbi sporazuma nije odgovaralo ni (bivšem) predsedniku Porošenku, ni Zelenskom koji ga je zamenio, a najbitnije od svega – to nije bilo u interesu njihovih gospodara”. Ispunjavanje obaveza Minskih sporazuma dovelo bi do toga da bi Ukrajina postala “neutralna zemlja, što protivreči interesima NATO”, zaključio je.
Ipak, kako je kazao, sadašnji konflikt nije između Rusa i Ukrajinaca, odnosno, ne bazira se na etničkoj osnovi, jer veliki broj kijevske elite ne govori ukrajinski jezik i etnički ne pripada ukrajinskom narodu. Oni su iskoristili ukrajinski jezik kao instrument za podelu na “naš” i “tuđi”, podsetio je.
Ukrajinski sukob je trodimenzionalan, izjavio je Medvedčuk. On se, kako je kazao, sastoji od tri dela: političkog, etničkog i religioznog.
Politička dimenzija sukoba ogleda se u tome da vlast proglašava izdajnicima sve one koji ne dele mišljenje da je najbolje rešenje za Kijev prozapadna politička usmerenost zemlje.
Etnička dimenzija sukoba pretpostavlja progon i torturu svih onih građana Ukrajine koji su Rusi i/ili govore na ruskom jeziku, iako takvih, prema proceni Medvedčuka, ima dovoljno da sami formiraju jednu posebnu evropsku zemlju.
Religiozni aspekat konflikta podrazumeva sve ono što se dešava sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom. “Samo tokom prošle godine od UPC je oduzeto 129 hramova. To je isto kao kada biste u Poljskoj ili Francuskoj katolicima oduzeli hramove, govoreći da oni imaju veze sa Rimom”, te da su zbog toga neka vrsta pretnje, objasnio je.
Da Zelenski nije bio toliko “samoljubiv i prevrtljiv, rat se mogao sprečiti, što je i trebalo uraditi”, zaključio je Medvedčuk, dodavši da je ovako došlo i do “religioznog rata”.
Mnogi političari sada izbegavaju da pominju dešavanja koja su prethodila specijalnoj vojnoj operaciji, a koja su, zapravo, pravi uzrok sukoba u Ukrajini. Na Zapadu se ovi događaji prikazuju u skroz drugačijem svetlu, te čak ni ozbiljni analitičari ne govore mnogo o tome kako će se sve završiti, dodao je. Ipak, bez obzira na sve, ukrajinski konflikt postao je kamen spoticanja u svetskoj politici, koji će imati dalekosežne posledice.
Komentarišući ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Medvedčuk je kazao da on pokušava da ubrza dešavanja, jer predoseća da mu nije ostalo još puno vremena da uživa ovaj položaj koji sada ima u zapadnoj javnosti. Ipak, on dodaje da na Zelenskog mnogi u Evropskoj uniji i sada gledaju kao na “petu kolonu”, odnosno, izdajnika.
“On je kao momak iz naroda gurnut na mesto predsednika zemlje, a on, umesto da presudi svom militantnom prethodniku, postaje kazna za svoju zemlju. On se, kao mlad i energičan političar, uvodi i u evropsku diplomatiju, i postaje presuda i za Evropu. Zašto niko ne primećuje ovu igru? Zato što ne bi trebalo. Danas je Ukrajincima strogo zabranjeno da kritikuju Zelenskog, jer će (u suprotnom) biti podvrgnuti represijama i bezakonju. Nepristojno je i da ga Evropljani kritikuju, NATO to ne dozvoljava. Eto ko ga je stvorio – oni koji ne dopuštaju da se ove stvari vide”, objasnio je Medvedčuk.
Zelenski je izdao svoju zemlju radi ovacija sa Zapada i lepih fotografija na kojima pozira, prokomentarisao je političar.
“Zelenski je izdao birače kojima je obećao mir, izdao je istoriju svoje zemlje, jezik na kojem je govorio. Izdao je i drugu, susednu zemlju, gde je dobro zarađivao na korporativnim zabavama, gde je imao prijatelje i obožavaoce. Zelenski je imao način da spreči izbijanje konflikta. Imao je odobrenje ukrajinskog naroda, jer je kao predsednik koji je obećavao mir na izborima pobedio predsednika Porošenka koji je bio usmeren na rat”.
O EU i evropskom putu
Evropska unija jako liči na Vavilonsku kulu i ne može da izađe na kraj ni sa svim predstavnicama svojih zemalja članica, a kamoli da na sve to dodaje jednu veliku i nesređenu zemlju kao što je Ukrajina, poručio je Medvedčuk.
Problem nije čak ni u tome što je Ukrajina, kako je kazao, jedna velika siromašna zemlja čiji građani nisu posebno vredni, već u tome što bi priključivanje još jedne velike zemlje doprinelo stvaranju još većeg haosa kojeg, kako ocenjuje, i sada ima na pretek.
Ipak, EU neće tek tako pustiti Ukrajinu, jer bi to dovelo do kraha mita o evropskom putu, a ovo – do konačnog pada Evropske unije.
