Američki napad na Venecuelu i hapšenje Nikolasa Madura otvorili su krizu koja prevazilazi Karakas. Tramp tvrdi da je reč o akciji koja štiti američku bezbednost i interese u zapadnoj hemisferi, dok venecuelanske vlasti govore o “imperijalističkom napadu“. U isto vreme, pravnici i analitičari govore o grubom kršenju međunarodnog prava i novim pravilima igre – globalno.
Američka dominacija zapadnom hemisferom više se neće dovoditi u pitanje, rekao je Donald Tramp, za slučaj da neko nije razumeo šta su Amerikanci ostavili za sobom ne samo u Venecueli, posle noći između 2. i 3. januara.
Iako upoređivana sa hapšenjem panamskog lidera Norijege 1989. godine, američke novinare je zanimalo po čemu se razlikuje od intervencije američkih oružanih snaga u Iraku 2003. Američki ministar odbrane Pit Hegset odbacio je bilo kakvu sličnost.
“U Iraku smo decenijama trošili ogromne sume i plaćali krvlju, a nismo ništa zaradili. Tramp je odlučio da promeni pravila igre”, rekao je Hegset.
Profesorka mirovnih studija Univerziteta Notr Dam Meri Elen Okonel ipak uviđa sličnosti, ne samo sa Irakom.
“Ovo je slično invaziji na Irak 2003. godine, a ne Panami. I to je ovu zemlju skupo koštalo, a skupo je koštalo i svet. Ostati decenijama u Avganistanu, dugo nakon što je pao talibanski režim, bilo je nezakonito. To je koštalo ovu zemlju. Možemo se vratiti na Vijetnam. Možemo govoriti o ‘prljavim ratovima’ u Centralnoj Americi, koji su toliko potkopali stabilnost regiona i pomogli da nastanu lideri poput Čaveza i Madura”, rekla je profesorka mirovnih studija Univerziteta Notr Dam Meri Elen Okonel.
Strateški potez u regionu ili ekonomski interes
Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta kaže da SAD pokušavaju da se pozovu na svoje unutrašnje pravo, zato što terete Madura za narkoterorizam, ali svakako kad se pogleda međunarodno pravo ovo jeste kršenje, kidnapovanje lidera nije u skladu sa poveljom UN, ali ako se pogleda prethodnih 10 godina očigledno je da se svet kreće ka multipolarnom, a ne više ka unipolarnom.
Ni Hegset, koji se već neko vreme naziva “ministrom rata“, nije krio ekonomske namere Sjedinjenih Država u Venecueli.
“Možemo da im pomognemo, a istovremeno da ojačamo Sjedinjene Države na zapadnoj hemisferi“, rekao je Hegset.
Angažman je opravdao tvrdnjom da Venecuela ima dugu istoriju kao bogata i prosperitetna zemlja. “To je strašno rukovodstvo otelo njenim građanima.“
Ali Venecuela je pre 20 godina izvozila pet puta više nafte nego danas. Zato Rašeta akciju u Venecueli vidi pre kao strateški potez u regionu, nego kao ekonomski interes.
Trampova poruka celom kontinentu
Šef Bele kuće samo nastoji da uprosti poruke biračima.
“Deo svojih glasača ova akcija fokusira na migracije na trgovinu drogom i oružjem, za druge nafta. Ona ima ulogu u strateškom smislu, da se još jedan blizak saradnik i izvoznik Kini izbriše. Kada pogledamo nisku cenu barela, i s obzirom na to da Kina uvozi samo pet, šest odsto nafte od Venecuele, znači da to neće imati ogromne posledice po Kinu. Rekao bih da je sličnije iračkom scenariju, više nafte iz Iraka uvozi Kina nego SAD”, kaže Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.
Trampov potez je poruka celom kontinentu – i saveznicima i protivnicima – da će Vašington opet crtati granice dozvoljenog u svom dvorištu. A dok se u Karakasu prebrojava ko je ostao na komandnim polugama, venecuelanski Vrhovni sud je naložio da potpredsednica Delsi Rodrigez preuzme ulogu vršioca dužnosti predsednika, uz obrazloženje da je Maduro “prisilno odsutan“.
“Ovo je upozoravajući hitac preko pramca čitavom regionu, svim 33 zemljama Latinske Amerike. Ono što smo videli jeste eskalacija američke vojne sile. Najvažnije u svemu ovome to što je ova strategija, čini mi se, skovana bez završnog plana”, rekao je viši saradnik za Latinsku Ameriku u Četam Hausu Kristofer Sabatini.
Zato je noć između 2. i 3. januara test nove doktrine – da li se čavistička era završava političkom tranzicijom ili ulazi u još jednu, opasniju fazu.
