Uobičajeni sistemi za navigaciju su uglavnom namenjeni vozačima putničkih automobila i pri odabiru optimalnih ruta ne uzimaju u obzir osobenosti s kojima se suočavaju vozači teškaša. Novi sistem navigacije uzima u obzir sve, uključujući dozvoljeno opterećenje drumova, prolaznost preko i ispod mostova, uslove na oštrim kosinama i jakim usponima. Takvo programsko rešenje je već licencirano, a uz razvojni tim i matematičari rade na daljim unapređenjima istog.
Ako ste mislili da je za ovo postignuće zaslužan neko iz Amerike, zapadne Evrope, Kine ili Rusije, u zabludi ste. Vozači kamiona i dispečeri se imaju zahvaliti matematičarima iz češkog grada Brna, jer su oni na svet doneli ovaj softver za planiranje putovanja.
„Normalna navigacija će, od osobenosti važnih kamiondžijama, korisniku naznačiti jedino to gde vozilom tog tipa nije dozvoljeno proći. Naš softver uzima u obzir, ne samo broj kilometara koji bi trebalo prevaliti, već i cenu koštanja vožnje za rutu koja je preporučena. Računa se i udaljenost, visinska razlika, pa i ostali parametri,“ navodi matematičar Petr Vašik s Mašinskog fakulteta koji je sastavni deo Tehnološkog univertziteta iz Brna.
Dispečeri planiraju rute za logističke kompanije. Na rasploganju su im navigacioni uređaji koje se redovno ažuriraju, a opet su i kao takvi nedovoljno precizni. Neretko se dešava da iskustvo dispečera odigra ključnu ulogu kod definisanja putanje. U osnovi, oni planiraju putovanje na način da kamion stigne do odredišta. Znajući da je putna mreža veoma živa stvar i da se usavršava ili obnavlja na dnevnim osnovama, vozači ostaju u riziku da će negde završiti zaglavljeni.
Dve su godine utrošene na razvoj nove aplikacije koju su usavršili matematičari i kompanija Weredo. Licencirana je za iznos od oko 42 hiljade evra i taj postupak je, kako tvrde eksperti, bio veoma zahtevan.
Kao primer se mogu navesti i semafori u gradovima. Najpre skretanje u levo. Taj manevar produžava vreme putovanja i iako se može činiti da je najkarać ruta istovremeno i idealna, ispostavlja se na iznenađenje mnogih da u najbrže i najjeftinije putanje one tokom kojih se izbegavaju raskrsnice. Upravo to je razlog zašto kilometraža nije uzeta kao glavni faktor u određivanju preferencijalne putanje, već su to mesto zauzeli troškovi.
Kažu da je tokom razvoja sistema za navigaciju bilo mnogo matematičkih problema. Na primer, stručnjaci su rešili i takozvane zabranjene sekvence. To su deonice puteva koje su prohodne, ali se u suštini do njih ne može doći na putevima zatvorenim za kamione. Sve to može biti zbunjujuće za dispečere.
Izazovom se pokazao i pokušaj da se sistem postavi tako da softver ne ometa preterano složene proračune. Sistem takođe uzima u obzir trenutna zatvaranja pojedinih deonica za saobraćaj. Potrebno ih je samo učitati u njega. Onda je, naravno, u stanju da sve preračuna i postavi novu i bolju rutu za kamion.
Kako bilo, ovde se posao matematičara ne završava. Angažovani su i dalje na projektu, jer žele da dodaju nove mogućnosti i da dodatno olakšaju život logističkim kompanijama.
AutoRepublika
