Neki su zaista važni, pojedini nametnuti, ima i onih, uslovno rečeno, nebitnih, koji postoje iz različitih razloga.
Uglavnom je to kako bi se nipodaštavao nečiji uspeh, u ovom slučaju Novakov, a najbolji primer bilo je obaranje apsolutnog rekorda u broju nedelja na prvom mestu.
Do sada se rezultati u muškoj i ženskoj konkurenciji nisu upoređivali, ali nakon što je srpski as prestigao Rodžera Federera, pred njim su postavili nove “kote”.
Najpre ona od Serene Vilijams (319) i Martine Navratilove (322), a onda i ultimativna od Štefi Graf (377), koju je pretekao u ponedeljak.
Pojedinci, poput Bena Roteberga, sada se okreću i dubl konkurenciji i pred Novaka stavljaju rekord Majka Brajana, koji je 506 sedmica bio na vrhu liste.
Ostavićemo sve to po strani i baviti se bližoj budućnosti, koja je, sudeći po stavu i igrama srpskog tenisera, blistava.
Australiju je nedavno pokorio po 10. put i tako na sjajan način otvorio sezonu, u kojoj bi možda mogao da reši tzv. GOAT trku.
Novak je u velikoj većini statističkih parametara ispred Rafaela Nadala i Rodžera Federera, koji je jesenas otišao u penziju i svoj rezultat neće moći da popravi.
Đoković i Nadal su izjednačeni u onom najvažnijem kriterijumu, broju Grend slem titula i imaju ih po 22.
Više puta je delovalo tokom prethodne decenije da Novak neće moći da bude konkurentan kada su najvažniji turniri u pitanju.
Poslednja sumnja bila je prošle godine, nakon Rolan Garosa, kada je Nadal po 14. put osvojio Rolan Garos, usput pobedivši upravo Novaka u četvrtfinalu.
Imao je Španac u tom momentu dve titule viška u odnosu na rivala, koji se suočavao sa zabranom učešća na polovini (AO i USO) GS turnira.
Australija je svoja vrata otvorila u januaru, Đoković je to iskoristio i, čini se, nikad lakše stigao do trofeja, uprkos povredi zadnje lože.
Postoje naznake da bi na leto i Sjedinjene Države mogle da promene politiku o ulasku u zemlju nevakcinisanima.
To je zapravo jedino što Novak traži, priliku da nastupi i bori se za trofej, prvi u Njujorku još od 2018. godine.
Od tada, najbliži tituli bio je 2021. godine, kada je u finalu izgubio od Danila Medvedeva, koji ga je sprečio da kompletira kalendarski Slem.
Bio je to možda i najteži poraz u karijeri srpskog tenisera, od kojeg je pritisak tada bio jači, pre nego ruski teniser, kome svakako treba skinuti kapu za nastup.
Nikada Đoković nije imao toliku podršku, čak i od domaće publike, a kakva je to bila prilika, pokazuju i one Novakove suze tokom susreta, kada je postalo jasno da je poraz neminovan.
Zaista je bio tako blizu, a tako daleko, jednom ovakvom uspehu, koji je u Open eri uspeo da ostvari samo Rod Lejver 1969. godine.
Novak najveću motivaciju ima upravo na Grend slemovima, naročito u ovoj fazi karijere, iako godine za sada ne uzimaju danak.
Jasno je da 35 nisu 25, ali je srpski teniser u Melburnu nedavno pokazao da čak ni kada nije fizički 100 odsto spreman, nema problem da počisti sve pred sobom.
Dosta ga pitaju u poslednje vreme kojim bi to brojem Slemova bio zadovoljan, ali pravog odgovora nema.
Jednostavno taj broj ne postoji, kao ni granice – nema kraja. Ali, posebne želje kada je susret sa Nadalom – ima.
Đoković je poželeo da se sa Rafom sastane u finalu Rolan Garosa, dakle na njegovom terenu, pred publikom koja ga gleda kao božanstvo.
Novaku je dva puta polazilo za rukom da slavi protiv Rafe u Bulonjskoj šumi, poslednji put u polufinalu 2021. godine.
U slučaju novog, mogao bi da razmišlja o svojevrsnom het-triku na pariskoj šljaci, što je u eri Nadala, svakako veliko dostignuće.
Čini se da bi napad na kalendarski Slem, u slučaju hipotetičkog trijumfa na Rolan Garosu, bio apsolutni cilj Novaka ove godine.
Tri puta je imao tri od četiri na GS turnirima (2011, 2015, 2021), a ukoliko bi ove, 2023. godine, otišao korak dalje i osvojio sve što se može osvojiti – to bi bilo to.
Trijumfi na Rolan Garosu, Vimbldonu i US openu bio bi mat u tri poteza, a GOAT trka praktično rešena.
Naravno, sve to deluje lako kada se ovako priča i predviđa, ali, budimo realni, pod uslovom da bude zdrav, odnosno da mu u SAD dopuste da nastupi, ima smisla govoriti o svemu ovome.
Nije samo Nadal konkurent, štaviše, pitanje je da li će i biti, zbog zdravstvenih problema sa kojima se suočava, generalno tokom cele karijere, prethodnih godina naročito.
Španca ne treba otpisivati nikad na Rolan Garosu, što je pokazao 2022, kada je sa umrtvljenim stopalom, kako on tvrdi, stigao do trofeja.
Vimbldon je posebna, specifična priča, pošto praktično niko nije specijalista za travu, a i sezona na toj podlozi traje jako kratko.
Često se može čuti kako Đoković jedini, nakon penzionisanja Federera, ima igru i za travu, što je pokazao i prošle sezone, kada je stigao do sedme titule.
Kada se tome doda činjenica da se igra na tri seta, zaista u ovom momentu ne deluje da iko može da ga pobedi na terenima Ol-Ingland kluba.
Poslednji poraz u Londonu je pretrpeo 2017. protiv Tomaša Berdiha. Tačnije, zbog povrede mu je predao taj susret.
Najveća misterija je zapravo US open, mesto na kojem uvek neko drugi, iz senke, manje ili veće, zasija.
To je Grend slem na kojem se u eri “velike trojke” dogodio najveći broj iznenađenja i sedam različitih pobednika.
Huan Martin del Potro, Endi Mari, Marin Čilić, Sten Vavrinka, Dominik Tim, Danil Medvedev, Karlos Alkaras.
Sve su to imena koja su u prethodne dve decenije iskočila u Njujorku, a poslednja dvojica će najverovatnije Novaku biti najveći izazivači ove sezone.
Đoković zaista ima lepu šansu da do kraja godine “obrne igricu”, stigne do 25 Grend slem titula, kompletira ih kalendarski, obori usput i rekord Margaret Kort (24), pošto vidimo da je u modi komparacija rezultata u muškom i ženskom tenisu…
Igra je na adekvatnom nivou, a Novakova psiha, koja je oduvek bila ključna, čini se da je podignuta na još viši nivo zbog svega što mu se dešavalo u poslednje vreme.
“Fizički i dalje osećam da mogu da izdržim i održim vrhunski nivo. Sve dok je to slučaj, zašto ne bi nastavio dalje?”, kazao je Đoković posle osvajanja 10. krune u Melburnu.
Realno, nema razloga da ne nastavi putem koji je krenuo ove 2023, koja bi po mnogo čemu, mogla da bude istorijska.
