Velika količina satelita kompanije “Spejs Iks” predstavlja prepreku za astronomska istraživanja, jer ometaju radio-teleskope i “kvare” pogled na univerzum. Ovi sateliti sprečavaju naučnike da detaljno proučavaju svemir, tvrde istraživači iz Holandije.
Radio talasi sa rastuće mreže satelita Ilona Maska smetaju istraživačima da posmatraju i analiziraju univerzum. U pitanju je na hiljade satelita nove generacije satelita “Starlink”, koji pružaju brzu internet konekciju širom sveta, mnogo više ometaju radio-teleskope nego prethodne verzije, prema Holandskom institutu za radio astronomiju (ASTRON).
Mnogi objekti u svemiru, uključujući udaljene galaksije i planete, emituju svetlost elektromagnetnog spektra. Ovo zračenje putuje u vidu talasa koje radio-teleskopi mogu da registruju, što naučnicima omogućava da dobiju sliku stvari koje se ne mogu videti golim okom. Upravo te talase ometa veliki broj satelita.
Mreža Maskovih satelita je vrlo korisna, jer obezbeđuje širokopojasni internet širom sveta, često i na najudaljenim tačkama planete. “Starlink” može da obezbedi internet vezu četiri puta bržu od proseka, prema testovima iz 2022. godine iz britanskog Odeljenja za digitalizaciju, kulturu, medije i sport.
Ali ove pogodnosti imaju cenu, a to je ograničavanje mogućnosti istraživanja. Prema stručnim procenama, trenutno se u orbiti nalazi 6.402 “Starlink” satelita, na oko 550 kilometara iznad Zemlje, što ga čini najvećim internet provajderom. Ovi sateliti su relativno veliki, sa ravnim panelima od tri metra i solarnim nizom od osam metara za napajanje.
Kompanija “OneWeb”, ima manje od hiljadu, a “Amazon” razvija sopstvenu mrežu i planira da u narednih nekoliko godina lansira najmanje 3.000 satelita. Ovim tempom se očekuje se da će do 2030. godine broj satelita u orbiti premašiti 100.000.
“Svaki put kada se više njih lansira sa ovakvim nivoima emisije, sve manje vidimo nebo”, rekla je za Bi-Bi-Si profesorka Džesika Dempsi, direktorka instituta ASTRON. “Pokušavamo da proučimo stvari poput eksplozija iz crnih rupa u centru galaksija. Takođe posmatramo neke od najranijih galaksija, udaljenih milione i milione svetlosnih godina, kao i egzoplanete”, dodaje profesorka.
Smetnje od Maskovih satelita druge generacije, ili V2, su 32 puta jače od prve generacije, a količina emitovanog zračenja premašuje standarde koje je propisala Međunarodna unija za telekomunikacije, kaže profesorka.
Otkriveno je elektromagnetno zračenje od skoro svih posmatranih B2 “Starlink” satelita i bilo je oko 10 miliona puta svetlije nego iz najslabijih identifikovanih izvora svetlosti. To je kao da se upoređuje “najslabiji sjaj zvezde vidljive golim okom i sjaj punog Meseca”, prema studiji.
“S obzirom da ‘Spejs Iks’ svake nedelje lansira oko 40 satelita druge generacije, ovaj problem postaje sve gori”, dodaje Siz Basa, glavni autor studije.
Naučnici su takođe zabrinuti zbog svetlosnog zagađenja sa satelita i strahuju da to ometa i optičke teleskope. Astronomi kažu da su razgovarali sa kompanijom “Spejs Iks” o zračenju prve generacije satelita, kao i da je kompanija saslušala njihovu zabrinutost – ali ASTRON sada kaže da je druga generacija još moćnija.
“Ovo zapravo ugrožava čitavu zemaljsku astronomiju na svakoj talasnoj dužini i na različite načine. Ako se nastavi, bez ublažavanja da bi se ovi sateliti utišali, onda to postaje egzistencijalna pretnja za gotovo sva astronomska posmatranja koja izvodimo”, naglašava profesorka Dempsi.
Istraživači dodaju da je neophodno da postoji regulativa u pogledu svemira i načina rada satelita, kako bi se sprečilo ugrožavanje naučnog rada.
Napominju i da bi “Spejs Iks”, kao najveći vlasnik satelita, mogao da postavi standarde za ograničavanje svetlosnog zagađenja, kao i da jednostavni potezi, kao što je zaštita baterije na satelitu, mogu napraviti veliku razliku i smanjiti zračenje. Neki problemi dolaze i od neispravne elektronike, što je još jedna stavka na kojoj treba raditi. “Ako se ništa ne preduzme, vrlo brzo ćemo moći da vidimo samo sazvežđa koja smo sami napravili”, zaključila je profesorka.
RTbalkan.
