Pešut je rekao Tanjugu da planira da na proleće završi novi studijski album, koji radi sedam godina, a na jesen bi u Beogradu priredio “značajan koncert”, možda u Mts dvorani, koja mu se sviđa, gde posetioci mogu da sednu. Prema njegovim rečima, na koncertu će pokušati da u dva časa spakuje raznolike pesme iz svoje preko tri decenije duge karijere, poput čuvene “Pukni zoro” iz filma “Montevideo, Bog te video” (2010), inostranog hita “Hir aj kam hir aj go” i “Rakije”, sa aktuelnog izdanja “Kafana Ljubljana”.
Do “Kafane Ljubljane” je došlo pošto je Pešut, uz svog brata Aleksandra Pešuta, radio muziku za predstavu “Edip” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na poziv i ideju slovenačkog reditelja Vita Taufera da Sofoklovu dramu postavi “umesto Agore u kafani, i da bude narodnjak”. “Rekoh: ‘Vito čoveče idemo u Beograd. Daj da ne prodajemo Srbima kafanu i narodnjak. Tanak je led’.
Međutim, toliko mi se dopala ideja, užasno me to zabavljalo. Prva reakcija ljudi u pozorištu je bila: ‘Šta je ovo? Ovo nije u redu’. Ali kroz probe su svi shvatili da je pravi način”, naveo je Pešut. Upitan kako se njegovom kumu muzičaru Rambu Amadeusu dopao album “Kafana Ljubljana”, koji osim “Rakije” donosi pesme “Ljubav prokleta”, “Gatala mi”, “Nisi za mene ti” i “Udri po tamburi”, Pešut kaže da mu je priznao da je ljubomoran. “Počeli smo da se smejemo. Dao mi je kompliment. On to ne ume. Niti kompliment, ni savet. Voli da popuje, ali fabrički nema ugrađen savet”, nasmejao se Pešut.
Pešut trenutno radi muziku za predstojećeg “Radovana Trećeg” u Narodnom pozorištu u Somboru, za koju je rekao da će biti “nitro folk, što je još jače od turbo folka”, pošto je Taufer predstavu “postavio u neki futurizam”.
Upitan šta naručuje od muzike kad je u kafani, Pešut je rekao da su mu dovoljni Zvonko Bogdan i Predrag Živković Tozovac (1936-2021), posebno njihove pesme “Ova pisma refren nema” i “Mađarica”, dok mu je neprijatno kad čuje sebe – i onda ode do toaleta. “Zvonka strašno volim. Nisam ga upoznao. On spada u muziku koja me prati od malih nogu.
Moj otac je iz Vojvodine i naslušao sam se tambure od malih nogu. To je deo mog muzičkog vaspitanja”, objasnio je slovenački muzičar. Odrastavši uz jugoslovenske šlagere i disko, od Miše Kovača do Mikija Jevremovića, uz poneki narodnjak, Pešut kaže da su to slušali njegovi roditelji i okolina, i ostalo mu je “u glavi zapisano kao osnovno obrazovanje”. “Šlageri imaju zapadnjačku formu, ali su u tekstu, melodiji i harmoniji zadržali nešto naše. I trep je našao mesto kao da je autohtono, odavde”, primetio je muzičar. Svojevremeno napisavši “Samo ljubav” za slovenački trio Sestre za “Pesmu Evrovizije”, Pešut kaže da je televizijsko muzičko takmičenje “sastavni deo naše kulture” i razmislio bi o ponudi da ponovo radi evrovizijsku pesmu. “Ništa ne bih ostavio produkciji, probao bih da je napravim golu.
Sa jednostavnom banalnom melodijom i toplinom izvođenja. Nešto nespektakularno, potpuno intimno”, rekao je Pešut. Važno je da pesma pravljena za “Evroviziju” bude na maternjem jeziku uz dobrodošlu muzičku originalnost, dok je pevanje na engleskom nebitno, što je Pešut shvatio iz ličnog iskustva, nakon stvari poput “Hir aj kam hir aj go”.
“Shvatio sam da je njima svejedno da li sam na engleskom, srpskom ili slovenačkom. Kad dođu iz Južne Amerike očekuješ da je španski. Ništa ne razumeš, ali nije ti bitno”, naveo je muzičar. Prema njegovim rečima, čak i ako ne razumeš stihove, osetiš kroz melodiju da je nešto toplo, i nisu potrebne reči na engleskom da bi izazvale emociju. Srpska predstavnica na prošlogodišnjoj “Evroviziji” Konstrakta je bila odlična i dokaz je kako “stvari na domaćem jeziku bude muzičku emociju”, ocenio je Ljubljančanin.
Primetivši da mlada generacija muzičara u regionu radi super, “mnogo bolje nego što je bilo ikada, imaju puno znanja i fokusa”, Pešut je istakao dvojac Buč Kesidi koje je upoznao u Ljubljani. Pešut je rekao da mu je i dalje drago što danas većina ljudi misli da je “Pukni zoro” stara narodna pesma, jer smatra da je “luksuz za autora kad postane beznačajno ko je pisao”. “Krivo mi je da kvarim legendu. Jedna je da je iz Prvog balkanskog rata, Gvozdeni puk na Bregalnici, a druga sa Solunskog fronta.
Iznenadilo me koliko je precizno opisano u kojoj bici ju je neki ranjeni vojnik napisao na cedulji”, rekao je Pešut. Prema njegovim rečima, jednom su mu prijatelji muzičari Romi iz okoline Leskovca zahvalili na pesmi jer su zaradili pare na svadbi svirajući “Pukni zoro” deset puta.
Pesma je “nastala u vihoru moranja, žurilo se za film”, ali reditelju Draganu Bjelogrliću se u početku nije previše dopala jer je tražio nešto sličnije ruskoj himni. Obojica, kako je dodao, nisu bilu u fazonu da je napravljeno nešto značajno, a uz to vodeća pesma iz filma je prvobitno bila “Samo malo”, dok je “Pukni zoro” proradila kod slušalaca za par godina.
“Iznenadila me reakcija, sama od sebe se desila. To je najveća stvar u mojoj struci kad to krene samo od sebe. Onda imaš osećaj da si nešto napravio”, istakao je Pešut. “Pukni zoro” je prepevana i na grčki, ruski i španski, a čak ga je i španska pevačica Luz Kasal pre snimanja pitala da li je to neka stara španska pesma. Upitan kako teče rad na Bjelogrlićevom projektu “Lančana reakcija”, Pešut je priznao da tu još “pipa” muziku, da vidi ima li šta da kaže na tu temu.
