Sa svojom koalicijom koja je po glasanju u nedelju došla na drugu poziciju ispred krajnje desnice, predsednik Emanuel Makron je izbegao poraz očekivan na prevremenim parlamentarnim izborima.
Međutim, budućnost obećava da će biti komplikovana za njega i na domaćoj sceni i na međunarodnoj.
Po anketama, koalicija koju čine predsednička partija “Obnova” (Renesansa) i njeni saveznici desnog centra ima 150 do 180 poslanika, iza levog saveza (171 do 187). A posebno je važno što je ispred Nacionalnog okupljanja – krajnje desnice koja se dugo smatrala izvesnim pobednikom, ali na kraju je treća zbog “republikanskog fronta” formiranog u nedelji između dva kruga glasanja.
Ali tabor Makronista koji je imao relativnu većinu od 250 poslanika u odlazećoj Narodnoj skupštini, smatra se smanjenim. Njen vođa, koji je imao koristi od neosporne vlasti od svog dolaska na mesto šefa države 2017. godine, izgubio je svoju auru.
Šef države trpi razočaranje sopstvenih trupa od raspuštanja Skupšptine 9. juna, o čemu je odlučio gotovo sam posle debakla svog tabora na evropskim izborima. Njegovo korišćenje “vertikalne” moći sada je otvoreno kritikovano. Premijer Gabrijel Atal koji je vodio predizbornu kampanju i samim tim može da preuzme zasluge za rezultate, izjavio je u nedelju: “Nisam izabrao to raspuštanje, ali sam odbio da ga izdržim”.
Makron koji je neposredno pre reizbora 2022. objasnio da Francuska nema “parlamentarni režim”, sada će morati da se nosi sa protivnicima bez kojih nije moguća nijedna većina, pa čak ni relativna.
Kroz predsednički tabor prostrujalo je izvesno olakšanje. “Centralni blok je veoma živ”, podvukla je pratnja šefa države, apelujući na “oprez” prilikom analize rezultata.
Ali, suprotno planovima Jelisejske palate, levica se nije podelila, bar za vreme izbora: izašla je ujedinjena pod zastavom “Novog narodnog fronta” – po uzoru na prvobitni posle Drugog svetskog rata.
A predsednik koji je kada je izabran 2017. godine obećao da će prevazilaziti krajnosti, vidi svoj drugi i poslednji petogodišnji mandat poremećen istorijskim porastom krajnje desnice sa 134 na 152 poslanika.
Ne zna se da li će se Makronisti okrenuti ulevo, kako tvrdi šef vlade, ali kojih je napadao levicu pred evro-izbore i pre prvog kruga parlamentarnih izbora.
Predsednički tabor će predstaviti “preduslove za bilo kakvu diskusiju” o većini, upozorio je šef “Preporoda” Stefan Sežurne, navodeći sekularizam, evropsku izgradnju i podršku Ukrajini. I zaključujući da vođa levice “Žan-Lik Melanšon i određeni broj njegovih saveznika ne mogu da upravljaju Francuskom”.
Vođa radikalne levičarske grupe “Nepokorena Francuska” (LFI, leva alijansa), Melanšon deluje odbojno za mnoge centriste. Njegova grupa je posebno optužena za koketiranje sa antisemitizmom.
Degolistička desnica LR (republikanci) kao da je zatvorila vrata savezu sa Makronistima. “Za nas neće biti ni koalicije ni kompromisa”, izjavio je Loran Vokie.
Ovi izbori takođe prete da oslabe šefa države na međunarodnoj sceni. Odlični rezultati krajnje desnice u prvom krugu gurnuli su Francusku u centar pažnje, nekoliko evropskih zemalja je izrazilo zabrinutost, druge su pokazale interesovanje, poput Italije Đorđe Meloni, a i EU kojom do decembra predsedava Mađarska nacionaliste Viktora Orbana.
Moskva je otvoreno pozdravila rezultat krajnje desnice posle prvog kola.
Emanuel Makron će u sredu biti na samitu NATO-a u Vašingtonu sa, prema nekoliko vladinih izvora, svojim sadašnjim ministrima spoljnih poslova i oružanih snaga Stefanom Sežurneom i Sebastijenom Lekornuom.
“Strahuje sa da je blokirana, odsutna, kontraproduktivna Francuska u veoma teškom međunarodnom trenutku”, rekla je u petak Klaudija Major iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) u Berlinu.
“Šta da radimo ako jedan od lidera, iako nezgodan, više nije tu ili ako postane kontraproduktivan? Ako sve krene naopako, završićemo sa Trampom, krajnjom desnicom u Istočnoj Nemačkoj, Orbanom kao predsednikom EU i haosom u Francuskoj”, ukazala je ona.
