Radujete se dolasku u restoran i dočekuje vas ljubazno lice koje vas upućuje na mjesto gdje treba da objedujete.
Ovde se interekcija skoro završava, jer telefonom skenirate meni, birate piće i jelo, pratite minutažu, onda vam konobar donosi narudžbinu i nastavljate da jedete, a uz put skrolujete po mrežama. Izgleda da je vaš pratilac na večeri telefon, a ne partner ili prijatelji.
Živimo u svetu u kome su telefoni postali treća ruka – nešto za šta smo previše vezani i bez čega ne možemo. Svima su poznate situacije da u restoranima vidimo par ili porodicu i svaki je “zalepljen” za svoj telefon, zadubljen u svoj mali svet. A sada, restorani podstiču telefon da bude prva stvar na koju gledamo kada sednemo za sto, piše Jahu lajf.
Od QR menija do brojanja kalorija i smanjenog broja osoblja, čini se da industrija pokušava da povredi naša osećanja tako što nas gura dalje od prave veze. Stiče se utisak da su ovakve stvari eliminisale ljudsku interakciju, ostavljajući nas da bezumno skrolujemo po telefonima umesto da gledamo u masne stranice menija, komentarišemo jela sa voljenima, slušamo saveta konobara.
“Obedovanje u restoranima su tu zbog iskustva, razgovora i atmosfere, a potreba da se uzme telefon da bi pregledali meni umanjuje sve to”, smatra kuvarica Suhan Li.
Sa ovim mogućnostima nisu oduševljeni ni pisci i novinari koji pišu o hrani, restoranima: “Mrzim QR menije jer oni zapravo ne pomažu toliko životnoj sredini, nedostupni su ljudima bez telefona ili starijim osobama koji su frustrirani zbog njih. Oni takođe ne doprinose zajedničkom iskustvu, što je cela poenta večere vani”, kaže Nilah Ikbal Muhamad.
Kalorije i frustracije
Takođe, primećujemo i da su često ispisane kalorije pored svakog jela. Ti podaci frustriraju mnoge: “Ceo život se borim sa poremećajem u ishrani i oporavljam se od bulimije. Jednom kada vidim broj kalorija, veoma je teško odbaciti ga i fokusirati se na iskustvo obedovanja. Svaki put kada sam na ovakvom mestu, na kraju naručim nešto sa niskom kalorijskom vrednošću i napravim mentalnu belešku da se nikada ne vraćam nazad”, kaže novinarka Aba Ahad.
I nutricionistima se to spominjanje kalorija ne sviđa: “Nažalost, za većinu, reč ‘kalorija’ je poprimila negativnu konotaciju zbog sveprisutne poruke da jedenje ‘previše kalorija’ dovodi do lošeg zdravlja i dobijanja na težini. Stalno isticanje kalorijskog sadržaja na jelovnicima pojačava toksične poruke o tome šta zapravo znači jesti i biti zdrav”, ističe nutricionista Amanda Vileskas.
Iako je važno i plemenito nastojanje da se potrošači snabdeju tačnim informacijama, međutim i dobra namera ponekad može izazvati toksični način razmišljanja.
“Stalno isticanje kalorijskog sadržaja na jelovnicima pojačava toksične poruke o tome šta zapravo znači jesti i biti zdrav”, naglašava Vileskas.
Pritisak oko bakšiša
Mnogi restorani širom sveta sve više koriste digitalne metode plaćanja koje automatski predlažu ostavljanje bakšiša, što dovodi do po malo neprijatne situacije među potrošačima. Kupci se često osećaju uznemireno kada se na aparatu za plaćanje pojavi opcija za bakšiš, naročito zbog direktnog kontakta sa konobarom.
RTbalkan.
