Mađarska je preuzela predsedavanje Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta, poručuje Budimpešta, biće proširenje jer Evropska unija ne može da bude potpuna bez Zapadnog Balkana. Premijer Orban ocenjuje – Evropskom bloku su potrebne nove države članice i ekonomski zamah, više nego ikada. Pored proširenja, na listi prioriteta – konkurentnost, odbrana, ilegalne migracije, regionalni razvoj, poljoprivreda i demografija.
“Učinimo Evropu ponovo velikom” – tim sloganom počinje Mađarska šestomesečni mandat na čelu Saveta Evropske unije. Na agendu je stavila sedam prioriteta, na visokom trećem mestu proširenje. Pre svega, kažu, na Zapadni Balkan – samo tako Evropa može u koštac sa izazovima sa kojima se suočava.
“Zemlje kandidati na Zapadnom Balkanu čekaju u proseku 15 godina i dva meseca na pridruživanje. Ako se ne ubrza taj proces, njegov kredibilitet i sama politika proširenja biće potpuno uništeni. Ne možemo to da priuštimo. Moramo da proširimo EU jer je u padu. Potrebna nam je svežina, nova energija, dinamika, a one mogu da dođu sa Zapadnog Balkana, tamo zemlje žele da se razvijaju i rade bolje”, rekao je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske.
I nedavno usvojena strateška agenda u Briselu predviđa širenje unije ka našem regionu. Nesumnjivo, ocenjuju poznavaoci – kurs Budimpešte težiće ka toj reformi.
“Prvo da pomogne Crnoj Gori da zatvore što veći broj pregovaračkih poglavlja. Bilo je pominjanja da će čak do 10 poglavlja Mađarska insistirati da Crna Gora zatvori, realistično je možda pet do sedam. Mađarska će težiti da Srbija otvori Klaster 3, videćemo koliko je to za sada realno, ne postoji konsenzus po tom pitanju. Naravno da se naprave iskoraci kada su ostale države Zapadnog Balkana u pitanju”, naveo je Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Ne libi se šef mađarske diplomatije ni da pita – koji je interes Zapadnog Balkana da se priključi Uniji. Zato najavljuje sastanke međuvladinih komisija sa zemljama kandidatima. Poziv očekuje i Srbija.
“Srbija se veoma raduje mađarskom predsedavanju Savetom Evropske unije, smatramo da to može da dâ dodatni impuls evrointegracijama celog našeg regiona. Mi ćemo nastaviti u narednom periodu da ističemo primer naših dobrih odnosa sa Mađarskom, kao primer kako regionalni odnosi sa zemljama koje su imale u istoriji kompleksne relacije mogu da budu transformisani u roku od nekoliko godina. Zapravo je danas odnos Srbije i Mađarske jedan pravi evropski primer saradnje”, rekao je Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.
Nedavno je šef srpske diplomatije izneo i plan ekonomskih i pravnih reformi u narednih pet godina. Ukoliko se ispuni, evroentuzijasti čitaju – sa Crnom Gorom Srbija bi 2030. mogla da postane deo Unije.
“Svakako je dobra stvar što komšijska država preuzima Savet EU. To je država sa kojom Srbija ima jako dobre odnose. Međutim, on treba biti umeren u očekivanjima kada je Mađarska u pitanju. To je država koja nema preveliki kredibilitet u samoj EU. Sve oči će biti uprte u to na koji način će Orban rešiti probleme u svom dvorištu koji se tiču vladavine prava i na taj način će sa skepsom ili određenom dozom rezerve uzimati te planove koje Mađarska ima povodom Zapadnog Balkana”, istakao je Subotić.
Analizira se i tajming dolaska Mađarske na čelo Saveta – u Briselu kreće novi institucionalni ciklus. Zato je važno da iz Srbije na njegovom početku stigne pozitivan signal kako bismo na vreme usvojili i primenili ono što se od nas očekuje.
“Ono što je evidentno je da je Ursula fon der Lajen kao bivša i buduća predsednica Komisije žena koja razume značaj proširenja i koja će insistirati da se strategija na adekvatan način ispunjava u periodu pred nama. S druge strane, imamo novu predsednicu za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas, koja potiče iz baltičke zemlje koja ima vrlo oštar stav prema Rusiji, vrlo precizan stav prema Ukrajini, što može biti jedna od otežavajućih okolnosti za nas”, navela je Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
Belgija od koje je Mađarska preuzela predsedavanje je u prethodnih šest meseci zatvorila preko 60 zakonodavnih predloga. Uspela je da ostvari konsenzus o novoj finansijskoj podršci Ukrajini i sankcijama Rusiji. Zvanično su otvoreni pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom.
