Dekodirajući oznake na crtežima po prvi put, tim stručnjaka dokazao je da su pre najmanje 20.000 godina ljudi širom Evrope beležili informacije o divljim životinjama i vremena njihovih ciklusa razmnožavanja.
Inicijalno otkriće da bi se oznake na crtežima mogle odnositi na neku vrstu lunarnog kalendara nije napravio neki naučnik, već londonski restaurator nameštaja Ben Bejkon, koji je proveo nebrojene sate gledajući primere pećinskih slika i analizirajući podatke.
Takozvani sistem „protopisma“ datira najmanje 10.000 godina pre drugih pisama, za koje se smatra da su se pojavili tokom bliskoistočnog neolitika.
Bejkon je rekao da je sa svojom teorijom otišao pred akademike koji su ga slušali i ohrabrivali da nastavi, uprkos tome što je „zapravo osoba s ulice“. Sarađivao je s timom koji je uključivao dva profesora sa Univerziteta Durham i jednog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kako bi objavio rad u Cambridge Archaeological Journal.
Pećinski crteži životinjskih vrsta, kao što su irvasi, ribe i bizoni, pronađeni su širom Evrope. Arheolozi su odavno znali da nizovi tačaka i drugih oznaka na crtežima imaju značenje, ali niko nije mogao da ih dešifruje.
Bejkon je pokušavao da ih dekodira, a za znak „Y“ verovao je da znači „rađanje“. Koristeći današnje cikluse rađanja ekvivalentnih životinja kao referentnu tačku, tim je uspeo da utvrdi da je, prema lunarnom kalendaru, broj oznaka na crtežima povezanih sa životinjama iz ledenog doba bio najveći u vreme parenja.
Bejkon opisuje kako je do otkrića došao „koristeći informacije i slike pećinske umetnosti dostupne putem Britanske biblioteke i na internetu“.
„Prikupio sam što je moguće više podataka i počeo da tražim uzorke koji se ponavljaju. Kako je studija napredovala, obratio sam se prijateljima i univerzitetskim akademicima, čija je stručnost bila ključna za dokazivanje moje teorije“, rekao je.
Profesori Pol Peti i Robert Kentridž, obojica sa Univerziteta Durham, radili su zajedno na razvoju polja vizualne paleopsihologije, naučnog istraživanja psihologije koja proučava najraniji razvoj ljudske vizualne kulture. Kad ih je Bejkon kontaktirao, ozbiljno su shvatili njegove teorije.
„Ovo je fascinantna studija koja je okupila nezavisne i profesionalne istraživače s ekspertizom u arheologiji i vizualnoj psihologiji, kako bi dekodirali informacije prvi put zabeležene pre više hiljada godina. Rezultati pokazuju da su lovci-sakupljači iz ledenog doba bili prvi koji su koristili sistemski kalendar i oznake za beleženje informacija o glavnim ekološkim događajima unutar tog kalendara“, rekao je Peti.
„S druge strane, možemo pokazati da su ti ljudi, koji su ostavili nasleđe spektakularne umetnosti u pećinama Lasko i Altamira, takođe ostavili zapis o ranom merenju vremena, koji će s vremenom postati uobičajen među našom vrstom“, dodao je.
Kentridž je kazao da otkriće pokazuje da „lovci-sakupljači iz ledenog doba nisu jednostavno živeli u svojoj sadašnjosti, već su beležili sećanja na vreme kada su se prošli događaji dogodili i koristili ih da predvide kada bi se slični događaji mogli dogodili u budućnosti“.
U istraživačkom timu bio je i Toni Frit, počasni profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koji je rekao – „Bio sam zapanjen kada mi je Ben došao sa svojom osnovnom idejom da broj mrlja ili linija na životinjama predstavlja lunarni kalendar ključnih događaja u životnom ciklusu životinja“.
N1.
