Najnovije istraživanje podcrtava probleme sa inflacijom sa kojima se predsednik susreće ceo mandat.
Samo 14 odsto američkih glasača veruje da im je sada finansijski bolje nego kada je Džozef Bajden preuzeo dužnost, što je najnoviji znak da bi predsednikov ekonomski “skor” mogao da potkopa njegove izglede za reizbor.
Anketa “Fajnenšel tajmsa” pokazala je da skoro 70 odsto birača misli da je Bajdenova ekonomska politika ili naškodila američkoj ekonomiji ili nije imala nikakvog uticaja, uključujući 33 procenta koji su rekli da veruju da je predsednikova politika “mnogo povredila ekonomiju”. Samo 26 odsto je reklo da je njegova politika pomogla.
Slična anketa sprovedena za “Fajnenšel tajms” pre četiri godine pokazala je da je tada većina Amerikanaca smatrala da nisu poboljšali svoj finansijski položaj pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, ali je njihov pesimizam bio daleko manje izražen. U novembru 2019. samo 35 odsto birača je verovalo da im je bolje pod Trampom, dok je 31 odsto rekao da im je gore.
Novi rezultati ankete pokazali su da inflacija nastavlja da zamagljuje napore Bajdenove kampanje da ubedi birače u “bajdenomiju”, predsednikovu strategiju za podmlađivanje industrijskog sektora u zemlji i preokretanje godina stagnacije plata srednje klase.
Na pitanje šta je bio izvor njihovog najvećeg finansijskog stresa, 82 procenta ispitanika je reklo povećanje cena. Tri četvrtine ispitanika reklo je da rast cena predstavlja najveću pretnju za američku ekonomiju u narednih šest meseci.
“Svaka grupa – demokrate, republikanci i nezavisni – navode rastuće cene kao daleko najveću ekonomsku pretnju i najveći izvor finansijskog stresa”, rekao je Erik Gordon, profesor na Ros školi u Mičigenu. “To je loša vest za Bajdena, a tim više s obzirom na to koliko malo može da učini da preokrene percepciju cena pre izbornog dana”.
Rastuće cene su uporni problem tokom Bajdenove tri godine na vlasti, i dok je inflacija pala sa prošlogodišnjeg godišnjeg maksimuma od 9,1 odsto, najnoviji zvanični podaci pokazuju da je indeks potrošačkih cena u septembru porastao za 3,7 odsto u poređenju sa istim vremenom prošle godine, znatno iznad ciljanih 2 procenta Federalnih rezervi.
