Cirkulacija Atlantskog okeana kreće se ka prelomnoj tački koja je “loša vest za klimatski sistem i čovečanstvo”, pokazalo je istraživanje.
Naučnici koji stoje iza istraživanja rekli su da su šokirani predviđenom brzinom kolapsa kada se dostigne prekretnica, iako su rekli da još nije moguće predvideti koliko će se brzo to dogoditi.
Koristeći kompjuterske modele i podatke iz prošlosti, istraživači su razvili indikator ranog upozorenja za slom atlantskog meridionalnog prevrtanja cirkulacije (Amoc), ogromnog sistema okeanskih struja koji je ključna komponenta u globalnoj regulaciji klime.
Otkrili su da je Amoc već na putu ka iznenadnoj promeni, koja se nije dogodila više od 10.000 godina i koja bi imala strašne implikacije za velike delove sveta.
Amok, koji uključuje deo Golfske struje i druge jake struje, je pomorska transportna traka koja prenosi toplotu, ugljenik i hranljive materije iz tropskih krajeva do Arktičkog kruga, gde se hladi i tone u duboki okean. Ovo mešanje pomaže u distribuciji energije širom Zemlje i modulira uticaj globalnog zagrevanja izazvanog ljudima.
Ali sistem je poremećen bržim nego što se očekivalo otapanje grenlandskih glečera i arktičkih ledenih pokrivača, koje sipa slatku vodu u more i sprečava potonuće slanije, toplije vode sa juga.
Amoc je pao za 15 odsto od 1950. godine i u najslabijem je stanju u više od milenijuma, prema prethodnim istraživanjima koja su podstakla spekulacije o predstojećem kolapsu.
Do sada nije bilo konsenzusa o tome koliko će to biti ozbiljno. Jedna studija od prošle godine, zasnovana na promenama u temperaturama površine mora, sugeriše da bi prelomna tačka mogla da se dogodi između 2025. i 2095. Međutim, Britanska meteorološka služba kaže da su velike, brze promene u Amoku “malo verovatne” u 21. veku.
Novi rad, objavljen u časopisu Science Advances, otvorio je novi teren tražeći znakove upozorenja u nivoima saliniteta u južnom Atlantskom okeanu između Kejptauna i Buenos Ajresa. Simulacijom promena u periodu od 2.000 godina u kompjuterskim modelima globalne klime, ustanovljeno je da spori pad može dovesti do naglog kolapsa za manje od 100 godina, sa katastrofalnim posledicama.
List navodi da rezultati daju “jasan odgovor“ o tome da li je takav nagli pomak moguć: “Ovo je loša vest za klimatski sistem i čovečanstvo jer se do sada smatralo da je prevrtanje Amoka samo teoretski koncept i da je prevrtanje će nestati čim se u obzir uzme ceo klimatski sistem, sa svim njegovim dodatnim povratnim informacijama.”
“Moramo mnogo ozbiljnije da shvatimo klimatske promene”
Takođe je mapirao neke od posledica kolapsa Amoka. Nivo mora u Atlantiku bi se u nekim regionima povećao za metar, što bi poplavilo mnoge priobalne gradove. Vlažna i suva sezona u Amazonu bi se promenila, potencijalno gurajući već oslabljenu kišnu šumu preko sopstvene tačke preokreta. Temperature širom sveta bi oscilirale mnogo nestalnije. Južna hemisfera bi postala toplija. Evropa bi se dramatično ohladila i imala bi manje padavina. Iako bi ovo moglo zvučati privlačno u poređenju sa trenutnim trendom grejanja, promene bi se dešavale 10 puta brže nego sada, što bi prilagođavanje učinilo gotovo nemogućim.
“Ono što nas je iznenadilo je brzina kojom se ispostavio račun. Biće poražavajući“, rekao je glavni autor lista Rene van Vesten sa Univerziteta u Utrehtu.
On je rekao da još nema dovoljno podataka da se kaže da li će se to dogoditi u narednoj godini ili sledećem veku, ali kada se to dogodi, promene su nepovratne na vremenskoj liniji ljudi.
U međuvremenu, pravac kretanja je nesumnjivo u alarmantnom smeru.
“Idemo ka tome. To je nekako strašno. Moramo mnogo ozbiljnije da shvatimo klimatske promene”, rekao je van Vesten, piše Gardijan.
