Uglavnom se povezuje se sa agresijom, nekulturom i vulgarnošću, ali korišćenje psovki može imati i druge, pozitivnije konotacije. Na primer, istraživanja su pokazala da može biti dobro za zdravlje, kao i da su ljudi koji psuju vrlo inteligentni – ali i iskreni. Kakve veze neprimerene reči imaju sa poštenjem i izgovaranjem onoga što zaista mislimo?
Nepristojan jezik – onaj koji sadrži seksualne reference, bogohuljenje ili druge vulgarne izraze – se u većini društvenih sredina smatra poptuno neprikladnim i neprihvatljivim, a obično se povezuje sa izražavanjem emocija kao što su bes, frustracija i uznemirenost.
Ipak, stavovi o psovanju i društvenom uticaju onih koji koriste nepristojne reči se menjaju – dok je nekada bilo nezamislivo čuti vulgarne izraze na televiziji, danas to nikoga ne iznenađuje. Štaviše, neki političari i drugi uticajni ljudi upravo koriste psovke da bi se povezali s publikom, a postoji objašnjenje zašto im to uspeva.
Ljudi koji psuju češće su iskreniji od onih koji ne psuju, pokazala su istraživanja. Psovke su često neprikladne, ali takođe mogu biti dokaz da vam neko govori svoje iskreno mišljenje, jer baš kao što ne filtriraju svoje mišljenje, oni ne filtriraju svoj način komunikacije.
Manja je verovatnoća da će ljudi koji koriste psovke biti povezani sa lažima i obmanama, zaključio je tim istraživača iz Holandije, Velike Britanije, SAD i Hong Konga.
U prvom upitniku od skoro 300 učesnika je zatraženo da navede svoje najčešće korišćene i omiljene psovke, pa je zatraženo da ocene svoje razloge za korišćenje ovih reči. Na kraju su učestvovali u testu laži, kako bi se utvrdilo da li govore istinu ili jednostavno daju odgovore za koje smatraju da su društveno prihvatljivi. Rezultati su pokazali da su oni koji su zapisali veći broj psovki manje lagali.
Drugo istraživanje uključivalo je prikupljanje podataka od 75.000 korisnika Fejsbuka kako bi se izmerila njihova upotreba psovki u interakcijama sa drugima na mreži. Istraživanje je pokazalo da su oni koji su koristili više vulgarnih reči takođe češće koristili jezičke obrasce za koje se pokazalo da su u prethodnim istraživanjima povezani sa iskrenošću, kao što je upotreba zamenice “ja”.
Osim toga, druga istraživanja su pokazala da psovanje takođe može biti pokazatelj inteligencije, ali i da može biti korisno za zdravlje. Ljudi obično psuju kada su pod stresom, kada se suočavaju sa izazovima, a u tim trenucima im psovke pomažu da se oslobode psihološkog i fizičkog stresa.
Naravno, ovi rezultati ne znače da je svako ko psuje iskren i da oni koji ne psuju nikada ne govore istinu, ali je zanimljivo kako neki neprimereni načini komunikacije kod određenih ljudi takođe mogu biti pokazatelj njihovih vrlina.
RTbalkan.
