Postoji mnogo dokaza da klimatske promene utiču na dostupnost i kvalitet hrane, što može dovesti do nestašice, povećanja cena i čak smanjenja nutritivne vrednosti određenih namrinica. Međutim, manje je poznato kako ove promene mogu da utiču na naše izbore i navike u ishrani.
Koristeći podatke o kupovini hrane u različitim domaćinstvima tokom petnaest godina, naučnici su uspeli da prate prehrambene navike tih istih porodica tokom dugog perioda. Upoređivali su odluke o kupovini sa regionalnim meteorološkim podacima, uključujući temperaturu i vlažnost.
Rezultati pokazuju da kako temperature rastu, ljudi konzumiraju više šećera, najčešće u obliku zaslađenih pića (gazirani sokovi i voćni napitci). Za svaki 1 stepen Celzijusa povećanja temperature, dnevna potrošnja dodatog šećera po osobi povećava se za oko 0,4 grama, sa najvećim skokom kada su temperature između 20 i 30 stepeni Celzijusa. Naučnici sa Univerziteta u Kardifu predviđaju da bi, ako se globalno zagrevanje nekontrolisano nastavi, potrošnja šećera mogla porasti za skoro 3 grama dnevno po osobi do kraja veka.
Više temperature uzrokuju povećan gubitak vode iz organizma, što kod ljudi podstiče želju za hidratacijom i rashlađenjem – a za mnoge to znači posezanje za hladnim i slatkim proizvodima kao što su sladoled i gazirana pića.
Efekat je još izraženiji u domaćinstvima sa nižim prihodima ili manjim nivoom obrazovanja. Takve grupe već imaju veću potrošnju šećera, jer su ovi proizvodi često jeftiniji i lakše dostupni, pa se tokom vrućina češće odlučuju za njih. Takođe, ove grupe ljudi mogu provoditi manje vremena u klimatizovanim prostorima, što dodatno utiče na izbor.
Previše šećera u ishrani dovodi do većeg rizika od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, tako da stručnjaci preporučuju da dodatni šećer ne bi trebalo da čini više od 6 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija (otprilike najviše 36 grama za muškarce i 26 grama za žene), prenosi Si-En-En.
Rizici od razvoja određenih zdravstvenih stanja koja su vezana sa unosom šećera se često proučavaju, ali kada se uzme u obzir uticaj klimatskih promena, šanse za oboljenja se uvećavaju. Dokazi o tome kako ekstremne toplote menjaju navike u ishrani još uvek su ograničeni, ali studija ističe manje istražen način na koji klimatske promene mogu uticati na zdravlje i blagostanje ljudi, a koji može biti tema mnogih budućih studija.
RTbalkan.
