Odbor francuskog parlamenta za istragu o stranom mešanju u politiku saslušaće liderku desno orijentisane stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen, zbog sumnje u povezanost njene partije i Rusije.
Istragu je prošlog septembra pokrenula upravo njena stranka, nakon što su vladajuća većina i levica napali RN zbog navodnih veza sa Rusijom, podseća “Euraktiv”.
Jedan od glavnih aduta “tužilaca” je kredit koji je stranka Le Penove podigla 2014. godine kod “Prve češko-ruske banke” u vrednosti od 9,4 miliona evra, a koji je i francuski predsednik Emanuel Makron pomenuo tokom debate između dva kruga predsedničkih izbora 2022. godine.
Parlamentarni odbor, kojim je predsedavao poslanik RN Žan-Filip Tangi, nekoliko meseci je saslušavao političare i druge ličnosti kako bi utvrdio da li u Francuskoj postoji političko, ekonomsko i finansijsko mešanje bilo koje strane zemlje.
Iako bi se potez mogao oceniti kao politički i moralno ispravan, jer se čini da šalje poruku “pokrećemo istragu, jer nemamo šta da krijemo”, list “Nuvel observater” zamerio je RN što se bavi ovim, a ne na primer inflacijom, dodajući da stranka time želi da se “oslobodi” oreola proputinovske orijentacije.
No, sada će se na “vrućoj stolici” naći i Le Pen.
Ona je već objasnila da je izabrala rusko-češku banku iz prostog razloga što ni jedna druga banka nije želela da finansira stranku desne orijentacije.
Retrospektiva bliskosti sa Putinom
Optužbe za saradnju sa Rusijom nisu u modi od juče, već traju koliko i blagonaklon odnos Marin Le Pen prema toj zemlji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu – godinama.
Francuski “Mond” je napravio čitavu retrospektivu njenih izjava, optužujući je da pokušava da sakrije “deceniju političke, ideološke i finansijske bliskosti” sa Putinom, uprkos, kako kažu, “višestrukim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog prava” od strane ruskog režima.
Na teret joj se stavlja izjava od 13. oktobra 2011. data listu “Komersant” u kojoj kaže da “ne krije da se u izvesnoj meri divi Vladimiru Putinu” i ističe da “moramo da razvijamo odnose sa Moskvom, jer imamo mnogo zajedničkih interesa”.
Tokom posete Moskvi 2013. Le Pen je osudila “neku vrstu hladnog rata koji EU vodi protiv Rusije” i ocenila da EU demonizuje Rusiju.
“Apsolutno ne verujem da je došlo do nelegalne aneksije Krima: bio je referendum, stanovnici su želeli da se pridruže Rusiji”, rekla je Le Pen 2017. na televiziji BFM.
Sa Putinom se sastala u aprilu iste godine, a izjavila je pred Dumom da želi da se međunarodne sankcije Rusiji ukinu.
“Mond” podseća na “šokantnu” činjenicu da je susret Le Penove i Putina trajao sat i po, da su se srdačno rukovali pred kamerama i da su sedeli za istim stolom!
Ruski predsednik tada nije krio da mu je Marin Le Pen bila favorit za Jelisejsku palatu, ali je negirao bilo kakvo mešanje u francusku kampanju, navodi se na portalu francuskog Nacionalnog audiovizuelnog instituta (INA).
“Ne želimo ni na koji način da utičemo na događaje, ali sebi dopuštamo pravo da se sastanemo sa svim političkim predstavnicima, baš kao što to čine SAD i evropski partneri”, poručio je Putin.
Najzad, “Mond” podseća i da su poslanici RN u Evropskom parlamentu uglavnom glasali protiv rezolucija koje su imale za cilj da osude akcije Rusije u Ukrajini ili navodna kršenja međunarodnog prava.
Zajmi tata, zajmim ja
Bivši član Evropskog parlamenta iz RN Žan-Lik Šafhauzer je na saslušanju pred Odborom potvrdio da mu je Le Pen dala instrukcije da pregovara o zajmu nakon što su zapadne banke odbile da finansiraju desno orijentisanu partiju.
Šafhauzer je takođe ocenio da je finansiranje RN bio deo potrage za saveznicima na Zapadu od strane Kremlja, prenosi “Euraktiv”.
Mala partija “Kotelek”, čiji je vođa Žan-Mari Le Pen, otac Marin Le Pen, takođe je 2014. godine dobila kredit od dva miliona evra od jedne kiparske kompanije, čija je sredstva, navodno, obezbeđivao bivši ruski bankar, blizak ruskom oligarhu Konstantinu Malofejevu.
RN je imala indirektnu korist od ovog novca, jer je uzela pozajmicu od “Koteleka” za izbore 2017. godine, ističe portal.
Saslušano je i nekoliko članova ili bivših članova RN, uključujući evroposlanike Tjerija Marijanija i Filipa Olivijea, koji je zet Marin Le Pen i jedan od njenih savetnika.
Njih dvojica su nekoliko puta posetili Rusiju i sreli se sa ljudima bliskim vladi. Filip Olivije je upoznao Malofejeva, koji je predvodio projekat stvaranja “unije evropske ekstremne desnice”, ali je negirao da je bio obavešten o ovom projektu.
Najzad, Le Pen i članovi RN, kao i predstavnici partije Republikanaca putovali su na Krim i poručili da Krim smatraju ruskim. Štaviše, neki od ovih zvaničnika su bili posmatrači na referendumima ili izborima u Rusiji i ocenili ih kao demokratske, zaključuje “Euraktiv” spisak “grehova” RN.
Ipak, Le Pen negira vezu između ovih putovanja i dobijenih sredstava.
Prema Žan-Filipu Tangiju, predsedniku Odbora, “nijedna nova činjenica iznesena na videlo na prethodnim saslušanjima ne opravdava ovo saslušanje”, preneo je AFP.
Iz RN-a su ocenili optužbe kao “posebno bolnu propagandu” i “odvratan cinizam” i poručili da nemaju šta da kriju.
Osim toga, u momentu kada je najavljena parlamentarna istraga, RN je poručio da će to biti prilika da se ispitaju odnosi drugih političkih partija sa stranim državama i ekonomskim entitetima: poput lobiranja Katara kod nekih zvaničnika ili odnosa Makronove partije sa američkim gigantima poput “Amazona”, “Majkrosofta”, “Gugla” ili “Ubera”.
Makron na vrućoj stolici
Ne treba da se zaboravi da nije samo Le Penova ovih dana na vrućoj stolici. Pomenuti “Euraktiv” preneo je krajem decembra prošle godine rezultate ispitivanja javnog mnjenja koji pokazuju da je podrška RN i Le Penovoj u porastu, naročito nakon Makronove omražene reforme penzionog sistema.
Za razliku od uvreženog stava Zapada o RN kao ekstremnoj i ksenofobičnoj desnici, skoro polovina ispitanika (48 odsto) vidi Le Penovu kao predstavnicu patriotske desnice privrženu tradicionalnim vrednostima, a čak 40 odsto ispitanih vidi RN kao glavnu opoziciju Makronu.
Štaviše, francuski Institut za istraživanje javnog mnjenja (IFOP) izneo je podatak da bi Le Penova, u slučaju da su predsednički izbori u Francuskoj održani samo šest meseci kasnije, imala više glasova nego Makron u prvom krugu.
“U situaciji koja se čini idealnom za oživljavanje levice, desnica je ta koja spasava stvar”, primećuje i “Njujork tajms” u analizi dešavanja u vezi sa penzionom reformom.
Već viđeno
No, scenario o “malignom ruskom uticaju” koji se širi preko isto tako “malignih desničarskih stranaka” pripada ediciji “već viđeno”.
Primera radi, sve popularnija partija Alternativa za Nemačku (AFD), koja, kako ankete pokazuju ima 17 odsto podrške javnosti, dobila je epitet “petokolonaške” u naslovu komentara objavljenog u listu “Frankfurter algemajne cajtung (FAZ)”.
U tekstu se prenosi zabrinutost predsednika Kancelarije za zaštitu ustava Tomasa Haldenvanga zbog sve većeg uspeha AFD-a u Nemačkoj, koji “pojačava Putinov perfidni propagandni narativ o miroljubivoj Rusiji i NATO agresoru”.
Logično pitanje kako se to pojačava propaganda kada se ruskim medijima zabranjuje rad širom Evrope, proizlazi i iz sveže objavljenog izveštaja o osnovnim pravima iza koga stoji deset nemačkih organizacija.
U tekstu se poručuje da moraju da budu dopuštene i informacije i narativi koji se nekome ne dopadaju, čak i ako dolaze sa “druge strane”, i to bez obzira šta se misli o njihovom sadržaju ili kvalitetu.
Čak i ako je ta strana – ruska.
RTbalkan.
