Radoš Bajić izazvao je pravu buru u javnosti kada je pre nekoliko dana napisao otvoreno pismo svom kolegi Lazaru Ristovskom u kojem je progovorio o njihovom odnosu.
“Bez želje da dalje polemišem, želim ipak da dam kratak komentar na sve češće tekstove kojima Radoš Bajić napada mene, moj rad i moju ličnost i to sve u trećem licu. Naime, uvek je tako bilo, a i biće, da kada neko o nekome govori i piše, to uvek više govori o onome ko govori i piše, nego o onome o kome se govori. I najčešće je onaj koji govori upravo takav. Govoreći o drugima, govoriš o sebi”, rekao je Ristovski za Informer i nastavio:
“Ovde bih mogao i da završim moj odgovor, ali evo još koje slovo. Naše prijateljstvo treba ostaviti tamo gde mu je i mesto: u dnevniku i ramu prošlosti. Ne treba se na njega pozivati i potezati kao argument danas. Naročito se ne bih bavio time ko je od nas moralniji, humaniji, ili bolji glumac i reditelj. Ljudi se cene i poznaju po delima, a ne po priči. Iza mene stoje i brane me moja dela. Dalje nek se dopisuje ko hoće i sa kim hoće”, rekao je Ristovski za Informer.
Podsetimo, pre nekoliko dana Radoš Bajić je uz zajedničku fotografiju iz mladosti napisao i Opelo za jednu mladost posvećeno Ristovskom.
“On iz Ravnog sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo – šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asvaltu ispred Skupštine. Nas dvojica, čisti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najbolji drugovi. Noć, dan – bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idilična priča o večnom zavetu, o drugarstvu, časti i poštenju. Predset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti… To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost…”, napisao je Bajić.
