Zločini su bili u razmerama koje istorija nije poznavala. Ukupan broj civilnih žrtava među SSSR-om tokom okupacije bio je približno 14 miliona, istakao je ruski ministar spoljnih poslova u video-obraćanju povodom Dana sećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom
Dokazi predstavljeni u dokumentima Nirnberškog tribunala i njegove pravne procene omogućili su da se govori o genocidu nad narodima na teritorijama koje su okupirali Nemci, a pre svega u SSSR-u, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov.
“Neprijatelj nije krio da vodi rat istrebljenja protiv naše Otadžbine”, istakao je Lavrov u video-obraćanju povodom Dana sećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom.
Već 16. septembra 1941. godine, po naređenju načelnika štaba Vrhovnog komandanta Vermahta, feldmaršala Kajtela, nemačkim trupama je naređeno da ne pokazuju milost prema civilima, podsetio je on.
“Zločini su bili u razmerama koje istorija nije poznavala. Ukupan broj civilnih žrtava među SSSR-om tokom okupacije bio je približno 14 miliona. Ovi zločini ne zastarevaju”, naglasio je ruski ministar.
Rezultati Nirnberškog tribunala postavili su temelje za razvoj Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine, dok je sam termin “genocid” počeo je da se koristi 1944. godine da bi se definisala politika potpunog iskorenjivanja nacionalnih, rasnih i verskih grupa, navodi Lavrov.
“Činjenice genocida na okupiranim teritorijama bivšeg SSSR-a potvrdili su sudovi u svim sastavnim entitetima Ruske Federacije, gde su tokom Velikog otadžbinskog rata nacistički Nemci i njihovi saradnici iz drugih zemalja počinili zločine protiv civila i njihovih saradnika iz drugih zemalja koje su stale na stranu nacista”, naglasio je šef ruske diplomatije.
Prema njegovim rečima, ruska diplomatija će se zalagati za priznanje međunarodne zajednice zločina koje su nacisti i njihovi saradnici počinili protiv građana Sovjetskog Saveza kao genocid nad sovjetskim narodom. Ova klasifikacija je već utvrđena u nizu dokumenata usvojenih u okviru ZND i ODKB-a, podsetio je.
“U Rusiji je rehabilitacija nacizma, uključujući i akcije koje skrnave Dan sećanja na genocid, krivično kažnjiva. Nastavićemo odlučno da branimo istorijsku istinu, da se suprotstavljamo pokušajima da se opravdaju nacistički zločinci i njihovi saučesnici i da revidiramo međunarodno priznate rezultate Drugog svetskog rata”, poručuje Lavrov.
Kako je istakao, većina zemalja je solidarna sa Rusijom u ovome. Postoji široka podrška ruskim inicijativama na ovu temu, a posebno u UN, gde se godišnje usvajaju ruski nacrti rezolucija protiv glorifikacije nacizma.
“Očuvanje sećanja na milione žrtava genocida nad sovjetskim narodom je naša sveta dužnost. Nećemo dozvoliti da se ovi zločini predaju zaboravu, bez obzira na to koliko se trudili oni koji danas nameravaju da ponovo usmere Evropu na dobro utabani put rasne superiornosti”, zaključio je ruski ministar.
Prošlog decembra, predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se u Rusiji uspostavlja novi komemorativni datum, 19. april — Dan sećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom.
Izbor datuma ima istorijsku osnovu: 19. aprila 1943. godine izdat je Ukaz br. 39 — prvi pravni akt kojim je zvanično dokumentovana ciljana i široko rasprostranjena politika nacista i njihovih saradnika istrebljenja civila na okupiranim teritorijama i uspostavljen pravni osnov za izvođenje počinilaca pred lice pravde.
RTbalkan.
