Svima je postalo jasno da zapadne sankcije neće dovesti do uništenja ruske ekonomije, jer se Rusija adaptirala na izmenjene uslove, rekao je šef ruske diplomatije na okruglom stolu posvećenom ukrajinskoj krizi
U toku je hibridni rat u kojem se posebna pažnja pridaje sankcijama protiv Rusije, rekao je danas ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov na okruglom stolu posvećenom ukrajinskoj krizi.
Kako je objasnio, Zapad želi da narod okrene protiv vlasti i izazove nerede u Rusiji, kao što je to već bio slučaj u drugim delovima sveta, i da natera Moskvu da odustane od svog političkog kursa.
Ipak, on ističe da je sada svima jasno da zapadne sankcije neće dovesti do uništenja ruske ekonomije, jer se Rusija adaptirala na izmenjene uslove, zbog čega Moskva ni ne traži da sankcije Zapada budu ukinute.
Rast ruske ekonomije do kraja godine iznosiće nešto malo manje od tri odsto, dok glavne evropske ekonomije registruju pad, dodao je on. Sve to, kako kaže, posledica je sankcija i toga što SAD uništava svoje evropske vazale, dopuštajući pritom sopstvenoj vojnoj industriji da zarađuje.
Vašington zahteva od evropskih partnera prekid saradnje sa Moskvom, ali on sam ipak nastavlja da od Rusije kupuje uranijum i druge važne materijale. Evropska unija je zbog zapadnih sankcija Rusiji već izgubila 250 milijardi evra, a sankcije su pogoršale i ukupnu ekonomsku situaciju u svetu, zaključuje Lavrov.
Sankcijama je, kako navodi, pogoršan ekonomski disbalans u svetu, koji je postojao i pre SVO, zbog korona virusa i primoravanja drugih država da pređu na takozvanu zelenu ekonomiju, iako one za to nisu bile spremne.
Uništavanje svetske ekonomije se nastavlja kako bi se oslabila Rusija i Moskva sprečila da brani svoj narod, kulturu, jezik, dodaje Lavrov. Zbog svega toga, šef ruske diplomatije ističe da će se Rusija oslanjati isključivo samo na sebe kada je reč o ključnim sferama važnim za bezbednost države i dodaje da se radi na uspostavljanju novog trgovinskog mehanizma, novih transportnih koridora i lanaca snabdevanja, koji neće zavisiti od Zapada.
Dedolarizacija uzima maha
Lavrov se, takođe, osvrnuo i na dedolarizaciju, za koju je rekao da sve više uzima maha. Udeo dolara i evra se smanjuje, a proces prelaska na nacionalne valute jača, jer su u njega uključeni krupni igrači poput Turske, Saudijske Arabije, Kine, Brazila, Argentine i tako dalje. Argentina i Brazil rade na valutnom savezu dve države, a, kada je reč o Evroazijskoj ekonomskoj uniji i Zajednici nezavisnih država (ZND), udeo nacionalnih valuta već iznosi više od 80 odsto u međusobnoj trgovini.
Takođe, ministar navodi da će sledeće godine u Kazanju, za vreme ruskog predsedavanja BRIKS-om, biti predstavljen i alternativni platni sistem.
Za nestabilnost na energetskom tržištu krivo neodgovorno ponašanje Zapada
Sjedinjene Američke Države žele da predstave svetu kao da smo mi, Rusija, krivi za probleme ne energetskom tržištu, ali to nije tako, jer je uzrok, zapravo, u neodgovornom ponašanju kolektivnog Zapada, koji je počeo da nameće sebi i drugim zemljama, uključujući i one koje na to nisu bile spremne, prelazak na zelenu ekonomiju.
Bojkotovanje ruskih energenata, antitržišne mere i sankcije protiv RF su nanele ozbiljan udarac energetskom sistemu, pojasnio je ministar.
U tom kontekstu je spomenuo i incident sa Severnim tokom, od kojeg je prošlo više od godinu dana, a koji ne samo da još nije razrešen, već se ni ne zna dokle se došlo sa istragom. Još nema odgovora na pitanje ko sprovodi istragu terorističkog napada, ništa jasno nije nam rečeno, ali to je već postalo prepoznatljivo obeležje Zapada, kaže ruski ministar.
Ipak, kako je dalje rekao, Rusija je vrlo efikasno i sa rezultatom uspela da za kratki period preorijentiše izvoz ruske nafte na nova tržišta, pre svega u Kinu i Indiju, Latinsku Ameriku i druge zemlje azijsko-pacifičkog regiona.
Znamo da naši energenti znače našim partnerima, koji tako uspevaju da ove cene drže pod kontrolom, dodao je on.
O Buči: UN ne može da pobegne od svoje odgovornosti, moraju da odgovore na naš zahtev
Lavrov se danas kratko dotakao i Buče i prošlogodišnjih optužbi da je Rusija kriva za masakr civila. Kako je rekao, nešto malo više od dva dana nakon što je ruska vojska izašla iz Buče prošle godine, Ukrajina je svetu pokazala snimke ljudskih trupova kako leže po centralnim ulicama, odeveni u čistu odeću, rekavši da su za to krivi ruski vojnici. Od tada, a prošlo je skoro godinu i po dana, niko ne govori ko sprovodi istragu o Buči, podseća danas Lavrov.
Ipak, kako je dalje naveo, Rusija je zatražila od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonio Gutereša da dođe u posed prezimena ljudi koji se nalaze na objavljenim snimcima, i Moskva neće odustati od toga da dobije njihova imena. UN ne mogu da pobegnu od svoje odgovornosti, posebno sada kada vidimo veliko kršenje međunarodnog prava, ističe ruski ministar spoljnih poslova.
Zapad pokrenuo histeriju oko Sporazuma o žitu jer su njihove kompanije registrovale pad dobiti
Lavrov je danas govorio i o prehrambenoj situaciji u svetu. Kako je rekao, kriza je bila izazvana na početku pandemije korona virusa, kada su SAD, Velika Britanija i Japan su štampale novac bez pokrića i prikupile namirnice, znajući da će doći do zatvaranja.
Ipak, ministar danas kaže da, prema podacima UN, trenutno nema deficita namirnica na tržištu, i dodaje da su od marta prošle godine cene namirnica opale za skoro 25 odsto do minimalnog nivoa. Sada su cene na nivou na kojem su bile 2021. godine, dok u isto vreme stručnjaci tvrde da nema krize koja je povezana sa deficitom žitarica, objašnjava on.
Govoreći o Sporazumu o žitu, Lavrov je podsetio da je samo tri odsto namirnica koje su iz Ukrajine preko Crnog mora odlazile na svetsko tržište dospevalo do onih zemalja, kojima su one najviše bile potrebne. Najveći deo je išao u Evropu i bogate zemlje, ponovio je on.
“A to što je Zapad pokrenuo histeričnu kampanju nakon što je Rusija napustila Sporazum o žitu može se objasniti vrlo lako: više od trećine ukrajinske plodne zemlje kupljeno je od strane američkih prehrambenih kompanija, koje na tome zarađuju. I oni se i brinu, jer je postalo teže isporučivati namirnice iz Ukrajine na svetsko tržište, te se smanjuje njihova dobit”, objasnio je.
“200.000 tona ruskog đubriva koje je ostalo u Evropi trebalo je da bude predato određenim zemljama, ali od tada je bilo potrebno pola godine da bi se prva tura ovog đubriva poslala u Malavi, Keniju, a više od godinu dana ništa ne možemo da uradi povodom slanja ovog đubriva u Zimbabve, Šri Lanku i Nigeriju. Problem je toliko očevidan i toliko jasno pokazuje da Zapad ne želi ništa da uradi za zemlje u razvoju ako je to povezano sa Rusijom, a to pokazuje, iako to ne želim da kažem, i bespomoćnost organizacije Ujedinjenih nacija, koju smo više puta molili da reši taj problem”, izjavio je još Lavrov.
Ministar spoljnih poslova je podsetio i da je predsednik RF Vladimir Putin doneo odluku o besplatnom slanju više desetina tona pšenice u šest afričkih država. Tako da smo spremni da odgovorimo na sva pitanja koja se tiču prehrambene situacije u svetu, kada nas optužuju da su naše akcije dovele do negativnih posledica po ekonomiju, ali smatramo da razgovor treba da bude častan, rekao je Lavrov na kraju svog obraćanja.
