Rusija je spremna za ekonomske dogovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, ukoliko oni budu u skladu sa njenim interesima, ali Moskva neće praviti nikakve političke ustupke Vašingtonu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na sastanku sa diplomcima visokoškolskih ustanova koji su prvi put primljeni u diplomatsku službu.
Šef ruske diplomatije poručio je da će Moskva razmotriti predloge Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, specijalnih izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa, ali da eventualna ekonomska saradnja ne sme da bude uslovljena političkim ustupcima.
Ranije je Rojters, pozivajući se na izvore, izvestio da Vitkof planira da otputuje u Moskvu na sastanak sa Putinom, verovatno ove nedelje.
“Specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner dolazili su i pokušavali da nam nešto ‘organizuju’. Videćemo šta će predložiti. Ako ponude nešto što nam ekonomski i finansijski odgovara, zašto da ne? Ali to treba raditi bez ikakvih političkih ustupaka sa naše strane i bez očekivanja političke naklonosti koja će nas ‘izvući’ u svim svetskim poslovima”, rekao je Lavrov.
On je naglasio da Rusija u međunarodnim odnosima mora da se oslanja pre svega na sopstvene snage, a ne na očekivanja da će joj politička naklonost Vašingtona omogućiti povoljniji položaj na svetskoj sceni.
Lavrov je ukazao i na specifičnosti američkog političkog sistema, ocenivši da je u istoriji Sjedinjenih Američkih Država postala politička tradicija da novi predsednik nije obavezan odlukama svog prethodnika.
Prema njegovoj oceni, takva praksa mogla bi u budućnosti da bude iskorišćena kao sredstvo za pregovaranje i trgovinu sa Rusijom.
“Od Trampove administracije ne očekujemo nikakvo čudo”
Govoreći o politici sankcija i carina koju sprovodi administracija američkog predsednika, Lavrov je poručio da Moskva nema iluzija o mogućoj promeni američkog odnosa prema Rusiji.
“Šta je sa Trampovom administracijom? Pročitajte šta govore… Imamo informacije o tome kako komuniciraju sa našim susedima, prijateljima i partnerima u Africi i Latinskoj Americi. Ne očekujemo nikakvo čudo”, istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusija mora da polazi od toga da su Sjedinjene Američke Države, u najboljem slučaju, konkurent, a u najmanju ruku protivnik koji nije spreman na poštenu konkurenciju.
Kao primer takvog pristupa naveo je izjavu američkog ministra finansija Skota Besenta povodom dogovora Moskve i Vašingtona o dizel-gorivu.
Lavrov je podsetio da je Besent, komentarišući taj dogovor, naglasio da je reč isključivo o izuzetku od sankcionog režima, dok američke sankcije protiv Rusije ostaju na snazi.
Šef ruske diplomatije time je ukazao da pojedinačni ekonomski dogovori ne znače nužno i promenu šire politike Vašingtona prema Moskvi.
“Moramo da se oslanjamo samo na sebe”, ponovio je Lavrov.
Rusiji nije potreban povratak u G8
Lavrov se osvrnuo i na mogućnost povratka Rusije u Grupu osam (G8), poručivši da Moskva nije zainteresovana za takav scenario.
“Sada govore da će, ako se Rusija bude dobro ponašala prema Ukrajini, između ostalog, sankcije postepeno biti ukidane i da će nas vratiti u ‘osmorku’. Nama to nije potrebno.”
On je podsetio da je Moskva, naročito nakon govora predsednika Vladimira Putina na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine, više puta predlagala zapadnim zemljama da odnose grade na poštenim dogovorima i ravnopravnoj saradnji.
Prema njegovim rečima, Rusija nije želela da bude samo pridružena formatima koje je Zapad već uspostavio, već da u njima učestvuje kao ravnopravan partner.
Lavrov je ocenio da je nekadašnje učešće Rusije u formatu G8 u najboljem slučaju predstavljalo “sedam i po”, jer Moskva nije imala mogućnost da učestvuje u ključnim finansijskim raspravama i donošenju odluka.
Naglasio je da su iskustva iz odnosa sa zapadnim zemljama uticala na preispitivanje spoljnopolitičkih prioriteta Moskve i njeno veće usmeravanje ka evroazijskom prostoru.
“Pouke koje izvlače sadašnje generacije ruskih političara zahtevaju usredsređivanje na ‘evroazijstvo’. Neki kažu da naš grb, dvoglavi orao, gleda levo i desno. Ne, on gleda na Zapad i na Istok”, poručio je Lavrov.
Rusija traži obnovu nuklearnog dijaloga sa SAD: Bez pregovora svetu preti opasnost
Rusija je bila članica Grupe osam od 1997. godine. Nakon pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, zapadne zemlje suspendovale su njeno učešće, a format je nastavio da funkcioniše kao Grupa sedam (G7).
Prioritet Rusije je otklanjanje pretnji sa zapadnog pravca
Govoreći o sukobu u Ukrajini i bezbednosnim izazovima sa kojima se Rusija suočava, Lavrov je poručio da je glavni prioritet trajno otklanjanje pretnji koje dolaze sa zapadnog pravca.
On je ocenio da su te pretnje pre svega posledica politike zapadnih zemalja, koje je optužio da vode rat protiv Rusije posredstvom Ukrajine.
“Sada je naš prioritet da pouzdano otklonimo sve pretnje koje postoje na zapadnom pravcu, pre svega kao posledicu rata koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije ‘rukama i telima’ Ukrajinaca, da zaštitimo čast i dostojanstvo ruskih ljudi, ljudi ruske kulture, njihovo pravo na maternji jezik i svoju veru”, zaključio je Lavrov.
