Stručnjaci upozoravaju da globalno zagrijavanje pogoršava uslove za planinarenje na velikim visinama. Učestalije lavine na Himalajima uzrokuju sve veći broj smrtnih slučajeva i uopšte ugrožavaju bezbjednost penjača.
Uprkos tome što planinarenje na velikim visinama neizostavno prati rizik od lavina, globalno zagrevanje povećava opasnost tokom sezone penjanja u planinskom lancu Himalaja, upozoravaju stručnjaci.
Prema rezultatima nedavno sprovedene analiza, najmanje 564 osobe izgubile su život u lavinama dok su pokušavale da se domognu vrhova iznad 4.500 metara na Himalajima u poslednjih pet decenija.
Sužavajući podatke na 14 vrhova iznad 8.000 metara i nekoliko drugih kod planinara omiljenih vrhova iznad 6.000 metara na Himalajima, bilo je najmanje 1.400 smrtnih slučajeva između 1895. i 2022. godine, od kojih je 33 odsto bilo uzrokovano lavinama.
Alan Arnet, planinar i hroničar sezona penjanja u Nepalu, kaže da fatalne lavine na popularnim vrhovima, uključujući Everest, Ama Dablam, Manaslu i Daulagiri, nisu novina. „Lavine će se obrušavati niz planine. To se dešava decenijama“, rekao je Arnet.
Učestalost i vreme kada su zabeležene lavine u poslednje vreme, međutim, mogu biti predznak onoga što budućnost nosi za planinarenje na Himalajima u svetu koji se ubrzano zagreva.
Sezona penjanja na centralnom delu Himalajskog masiva, gde se nalazi većina popularnih vrhova, tradicionalno se odvijala kada je vreme vedro, to jest od marta do maja, pre sezone monsuna, kao i posle nje, od septembra do novembra.
Ovi periodi se poklapaju sa sezonom ciklona u Indijskom okeanu i donedavno niko nije obraćao pažnju na to.
„Visoravni Himalaja zaštićene su uglavnom od uticaja ciklona koji dolaze sa Indijskog okeana jer cikloni gube snagu dok putuju preko kopna. Međutim, povremeno cikloni utiču na unutrašnjost himalajskih visoravni uzrokujući prekomerne snežne padavine, pa čak i gubitak života“, istakao je Arun Bakta Šresta, klimatolog u Međunarodnom centru za integrisani razvoj planinskih regija.
Planinari moraju voditi računa o kretanjima ciklona sa Indijskog okeana
Roksi Metju Kol, klimatolog Indijskog instituta za tropsku meteorologiju, kaže da kao odgovor na brzo zagrevanje u Indijskom okeanu, monsun postaje nestalniji, sa kratkim periodima jakih kiša i dugim sušnim periodima.
„Cikloni u Arabijskom moru takođe su učestaliji, većeg intenziteta i dužeg trajanja”, navodi Kol. Sa tako očiglednim promenama u obrascima monsunskih padavina i uz intenzivnije ciklone koji se javljaju češće u Indijskom okeanu, koji se brzo zagreva, raspored nekada predvidljive sezone penjanja sve češće „ispada iz koloseka“.
„Kada smo 1996. godine imali katastrofu na Everestu (u kojoj je osam planinara umrlo zbog jake mećave), shvatili smo da moramo da razmislimo o tome šta se dešava u Bengalskom zalivu. Ako se tamo pojavi ciklon, morate ga pratiti“, rekao je Kris Tomer, meteorolog i prognostičar planinarskih ekspedicija na Himalajima.
Prema njegovim rečima, tokom četiri od poslednjih pet godina, morali su da vode računa o dešavanjima u Bengalskom zalivu tokom sezone penjanja na Everest.
Podaci ukazuju na to da popularni vrhovi u centralnom delu Himalajskog masiva, uključujući Anapurnu i Everest, kao i one koji su pod širim uticajem monsuna, kao što je Nanga Parbat na zapadu planinskog venca, već beleže veoma visok rizik od lavina za planinare.
Sveže i obilne snežne padavine među glavnim su uzrocima pojave lavina, a kada se na ovim planinama dese nesezonske oluje povećavaju se i opasnost i verovatnoća za smrt onih koji se nalaze na velikim visinama.
Tomer, koji je izrađivao prognoze sezona penjanja skoro dve decenije, naglašava da su vremenski uslovi bili izazovni i pre 20 godina, ali da je zaista bio zapanjujuće videti količinu snega na vrhovima Manaslu i Daulagiri tokom poslednjih nekoliko godina.
Oblasti oba vrha, poslednjih godina, imale su vremenske uslove koji se rangiraju među najekstremnije. Rizik od lavina je takođe povećan zbog zagrevanja planete. Prema rezultatima studije iz 2018. godine, u kojoj su, za rekonstrukciju istorije snežnih lavina na indijskim Himalajima, posmatrani godovi stabala u nedostatku podataka dugoročnih meteoroloških podataka, više temperature tokom zime i u rano proleće dovele su do povećanja učestalosti lavina.
Tanji snežni pokrivač – neravniji teren i veća verovatnoća za povrede
Osim toga, rezultati studije iz 2021. godine ukazali su na to da lavine mogu postati još smrtonosnije, jer zbog izmenjenih klimatskih uslova, veća gustina snega u vlažnijim lavinama može da ograniči disanje zatrpanih planinara zbog čega se šanse za preživljavanje smanjuju. Povrede će takođe postajati sve učestalije kako snežni pokrivač postaje tanji, jer zbog toga hrapavost terena raste.
Područje Himalaja zagreva se dvaput brže od globalnog proseka i stručnjaci sugerišu da se može očekivati da će se nestabilnost snežnog pokrivača izazvana klimatskim promenama, što dovodi do povećanja broja lavina, nastaviti i u budućnosti.
Zbog nedostatka dugoročnih praćenja i loše dokumentacije, kao i ograničenog razumevanja složenog odnosa između klime i potencijalnih pokretača obrušavanja leda i snežnih nanosa, stalni porast smrtnih slučajeva od lavina ne može se definitivno pripisati nijednom pojedinačnom faktoru u ovom trenutku, istakao je Jakob Štajner, hidrolog Konzorcijuma Himalajskog univerziteta i Univerziteta u Gracu u Austriji i jedan od autora nedavno objavljenog rada.
„Toliko drugih stvari se dešava, pa je teško reći da su to samo klimatske promene. Ali njihov uticaj se može videti“, naglasio je Štajner i najavio sveobuhvatnu evidenciju lavina sa ciljem da se utvrdi stepen povezanosti sa većim rizikom po planinare i njihove vodiče koji se kreću po ovom planinskom masivu.
Izvor. RTS
