Srpski teniser Dušan Lajović pričao je za srpske medije nakon ispadanja u prvoj rundi Vimbldona.
Naš predstavnik izgubio je od domaćeg, Jana Čoinskog, rezultatom 5:7, 7:6 (4), 6:2, 6:2.
“Iskreno, ne mogu da kažem da sam razočaran jer sam uspeo da odigram ceo meč. Bio sam tri nedelje u krevetu, imao sam boginje koje sam dobio u Parizu, i nakon toga sam imao manje od dve nedelje da se pripremim. Dao sam sve od sebe da dovedem telo u red, ali posle takve bolesti i tako malo vremena za Grend slem, mislim da nije dovoljno vremena da se spremim. Igrao sam i dve egzibicije da vidim taj neki igrački stres i pritisak kako će reagovati na telo, odigrao sam dobro, ali ti mečevi su bili 1h15min, tako da sam maksimalno uspeo na terenu da fizički izdržim na treninzima je sat i po, što je jako malo i nije dovoljno za Grend slem”, rekao je Lajović i dodao:
“Igrački sam se dobro osećao, šteta mi je za drugi set, možda da sam ga dobio nekim adrenalinom možda bi on malo pao i možda bih imao šansu da pobedim, ali, sa druge strane, bio sam svestan da ne znam koji mi je limit fizički jer nisam bio u situaciju da dolazim na Grend slem ne znajući da li mogu da izdržim meč. U neku ruku je dobra stvar što sam uspeo da odigram do kraja jer nije bilo nikakvih koraka unazad nakon oporavka od boginja, rekli su mi da nije ta bolest baš naivna i izboriti se sa tim i krenuti ponovo fizičku aktivnost. Za sada sve ide okej. Kraj drugog seta sam osećao da nemam dovoljno tonusa u mišićima da se izbacim na servis, da eksplozivno krenem na loptu i to se jako brzo odrazilo na igru”.
Lajović će probati fizički da se vrati.
“Što se tiče sledećeg dela, imam još neke dve nedelje da se spremim za turnire u Evropi. Ako uzmemo dve nedelje pre Vimbldona i te dve nedelje, mislim da je to minimum neki da se spremim za drugi deo sezone. Teniski osećam da sam i dalje tu, samo da se fizički vratim i da sve to ukomponujem pobedama i svime ostalim što je potrebno, da drugi deo sezone bude sličniji prvom. Desilo se to usred sezone, na dva Grend slema, ali to je nešto na šta ne možeš da utičeš i moraš da prihvatiš, tako da sam prihvatio to kako jeste i sada gledam samo unapred”.
Ispričao je i kako su mu dijagnostikovali boginje na Rolan Garosu.
“Ja sam dobio na dan meča u Parizu boginje. Igrao sam popodne, a probudio sam se ujutru sa boginjama po celom telu. Nisam ni znao da imam boginje, ali sam otišao pravo kod doktora. Doktori sa turnira su mi rekli: ‘Možeš da igraš’. To je bila greška u startu, doktori u Srbiji su mi rekli da je opasno i da ne bi trebalo. Ja sam se tada osećao okej, bio sam u zatvorenom, izašao na zagrevanje 30ak minuta, nisam se osećao mnogo loše, osim što su boginje krenule da izlaze svuda. Kada sam stao na teren, pod uticajem sunca krenulo je da me svrbi i krenulo je da mi se vrti u glavi, a posle 45 minuta nisam mogao više da stojim. Onda sam nedelju dana bio u Parizu u krevetu, jer nisam bio baš u stanju da putujem, imao sam temperaturu prve nedelje i još su izlazile, bio sam zarazan, pa sam čekao da postanu kraste i onda sam se posle nedelju dana vratio u Srbiju. Onda sam i tamo ležao još dve nedelje jer nisam smeo da se bavim fizičkom aktivnošću, tako da je tačno tri nedelje to trajalo.”
Odradio sam kontrole sa doktorima, sve se vratilo u normalu, imam malo tih ožiljaka, ne znam da li će ostati, ali se nisam nijednom počešao! Tako da ćemo videti…”.
Duci je pričao i o tome koje turnire planira da igra.
“Igram tri turnira na šljaci – Bostad, Hamburg, Kicbil – i onda igram Toronto, Sinsinati i US open. Nije lak taj period, potogovo jer je prošlo već pola sezone, ali u prošlosti sam igrao dobro na tim turnirima, dobri su uslovi za mene. Umag i Hamburg su u istoj nedelji, tako da sam se odlučio za Hamburg jer je 500-tka, pa imam dve 250-ice i jednu 500-tku i da je tako najbolje. To je sada neki kratkoročni cilj, a za dalje ćemo videti. Tur se vraća malo u normalu, ima i Kina posle, tako da ćemo videti koji je plan za taj drugi deo drugog dela”.
Dosta se u poslednje vreme priča o budućnosti Srbija opena, srpskog tenisa generalno.
“Deluje da je dosta cirkularno, ima igrača, pa zatišje, pa možda opet dođu… Meni je naravno žao što ta licenca nije kod nas, ali za razvoj tenisa ATP nije od velike važnosti, to je više za one koji su se već probili. Ono što je drugačije nego pre je taj klupski tenis koji je bio mnogo izraženiji. Ono što mi se čini jeste da mlađe kategorije sada mnogo manje igraju takmičarske turnire koje smo mi igrali. Znam da smo igrali dosta u tom izrastu od 12 do 16 godina i domaće turnire, gde igraju najbolji igrači, a sada najbolji izbegavaju da igraju domaće turnire već se odlučuju za Evropu, a time malo skidaju taj pritisak sa sebe pa se ne takmiče u svojoj generaciji u Srbiji. Ne znam, meni tako deluje, ali nemam dovoljno informacija. Taj klupski tenis koji je bio više organizovan u nekoj zajednici, gde imaš više takmičarskog duha u svojoj grupi sa kojom treniraš, dok je sada dosta sve to profesionalnije mnogo ranije krenulo. To je mač sa dve oštrice, može da bude i dobro, ali kada tako mlad uzrast dece krene da se bavi tenisom kao da je svaki drugi posao, teško je u tom adolescentnom periodu da izdržiš taj pritisak. Ako gledam u poređenju sa Španijom i Francuskom, ne možemo tu da se poredimo jer su to jake federacije, imaju Grend Slem turnire i mnogo veće finansije i uslove. Drugačije je to organizovano. Mi možemo više da se ulgedamo na neke istočne zemlje, gde vidimo da je tamo kao neki ‘porodični biznis’. To je više u tom nekom istočnom delu i možda bi na neki način trebalo da se ugledamo na njih da vidimo da li tako nešto može da se organizuje. Sa druge strane, kao i uvek, tenis je skup sport i uvek nekako mislim da ima jako puno faktora koji utiču na tu – i kako se kreće ekonomsko stanje i slično. I mi kada smo igrali bilo je katastrofa, i oni pre nas, njima je sa sankcijama bilo još gore, ali nekako nađeš način. Ne znam konkretno koji su razlozi za zatišje, ali mi deluje da je par tih stvari drugačije na pre. Sad, da li to ima uticaj u tolikoj meri ili ne, ne znam”.
Jedna od uzdanica je Hamad Međedović.
“Treniram sa njim često. Mislim da ima jako puno potencijala. Ima sve – nekada mi deluje kao da ima i previše snage i da mu je teško da iskontroliše to i da pokušava da smanji optimalni intenzitet da bi to bio neki igrački intenzitet. Takav je tip igrača da može da proigra u nekoj nedelji i da odigra fantastično, ali mu onda malo fali konstantnost. Radi sa Viktorom (Troickim) i Giletom i kada pričam sa njima nekako se slaže u razgovoru sve to. Viktor je sada prešao u teniski posao, ali je po meni bitno to što je bio jako dugo na Turu i mnogo više može da mu pomogne u tim koracima koji su nama bili nepoznati, jer kad dođeš na Tur i ne znaš ništa kako funkcioniše i sve ti je novo, a imaš trenera koji je sve to prošao, onda kroz njegovo samopouzdanje se osećaš komotnije i stičeš poverenje u to što ti neko govori u kontrastu od toga kada ti je trener novi i sa tobom sazreva. Mislim da je na dobrom putu, da ima dobar tim oko sebe. Treba izgurati sezonu na ATP-jevima i Čelendžerima kombinovnao, pa da vidi kako mu telo reaguje na to, i to je ono što je najveća razlika u odnosu na juniorski tenis, gde ti kada kreneš da igraš na ATP turu, gde sezona kreće od Australije, pa odmah Severne Amerike i Evrope, to dosta utiče na telo i fizički i mentalno, u odnosu na to ako igraš čelendžere u Italiji i tu blizu, pa ne putuješ toliko. Sve to kad se spoji uzima maha, ali to je nešto na šta treba da se navikneš i da naučiš kako da regulišeš sebe u smislu toliko putovanja. Nije lako, što si stariji to je teže i vidite da dosta igrača ima problema sa putovanjem i odsustvom od kuće, tako da to i zavisi od toga kojim će tokom ići karijera. Zadnjih nekoliko meseci Hamad je ušao u dobar ritam i ako uđe u Top 100 mislim da će mu to biti veliki skok unapred, jer on dobija igrače iz 100 nekada i rutinski! To je dovoljni pokazatelj da ima igru. Imaš kvalitet, samo je potrebno da taj kvalitet pretočiš u 11 meseci tenisa”, zaključio je Lajović.
B92.
