Kurti je u intervjuu za RTK istakao da sporazum nije najbolji za Kosovo, ali je prilika da se krene napred.
On je rekao da se u članu 10. evropskog predloga kaže da obe strane potvrđuju da se svi dosadašnji sporazumi moraju primeniti.
“Postoji udruživanje u sporazumu. Član 10 kaže da obe strane moraju da primenjuju prethodne sporazume koji su obavezujuc´i. Dakle, postoji 39 sporazuma koji se moraju sprovesti. Postoje sporazumi poput onog za vrac´anje katastarskih knjiga, koji je peti na listi”, objasnio je Kurti.
Kako je rekao, ne poriče tako nešto, ali dodaje da je u članu 7, u kojem se govori o srpskoj zajednici, reč o službama a ne strukturama.
“Nivo samoupravljanja, bez ugrožavanja ustavnog poretka Kosova”, dodao je Kurti i ukazao da je imao više predloga, ali da je, tvrdi, druga strana zapretila da c´e prekinuti razgovore. Kurti je rekao i da je ponudio tri stuba za statut Udruženja.
“Tražio sam tri stuba Udruženja. Ako se složimo, u skladu sa Ustavom i odlukom suda, sa evropskim i američkim stavom o ova tri stuba, sutra c´u vam doneti nacrt statuta. Svi su 19. marta ujutru mogli da imaju nacrt na osnovu ova tri stuba. To kaže samouprava srpske zajednice, a ne srpskih opština na Kosovu” , rekao je Kurti.
Prema njegovim rečima, kada se pominje samouprava srpske zajednice, to postoji u okviru zaštite nacionalnih manjina. Ponovio je da je Srbija odbila da potpiše sporazum u Ohridu, jer, kako je rekao, nema volje da ga primeni.
Kurti je naveo da je on uvek bio konstruktivan i da, prema njegovim rečima, u poslednjem sporazumu postoji ravnopravnost između dve strane.
“Već smo imali indicije, pa čak i činjenice da krše sporazum. Očekujem da EU presudi i osudi nekonstruktivno ponašanje Srbije”, rekao je Kurti.
Dodao je da uvek traži više nego što se nudi, jer mislii da Kosovu više pripada. Kurti je rekao i da je Ohridski sporazum “de fakto priznanje Kosova od strane Srbije”.
“Dobro sam pročitao tekstove i kada vidim da postoje ovakvi univerzalni koncepti, kada se uračunaju nezavisnost, teritorijalni integritet, ravnopravnost stranaka, onda sam konstruktivan. Ali, što sam bio aktivniji i kreativniji, to je nastajao otpor druge strane, koji je krunisan nepotpisivanjem, jer i oni znaju, kao i ja, da je to faktičko priznanje Kosova”, rekao je Kurti.
Naveo je i da se odnosi između Kosova i Srbije ne mogu normalizovati bez rešavanja zločina počinjenih tokom rata.
“Po mom snažnom uverenju, prevazilaženje, suočavanje sa nasleđem prošlosti je generički pojam koji se mora prevesti u mnoge stvari koje su problematične između naše dve zemlje. Odnosi se ne mogu normalizovati bez rešavanja zločina počinjenih tokom rata i mnogih drugih pitanja koja nisu vezano za rat. U aneksu vec´ imamo pitanje nestalih kao hitno”, rekao je Kurti.
On je naveo da se, po pitanju Srpske pravoslavne crkve, u sporazumu navodi “formalizacija statusa”, i da to ne znači promenu, već da “nešto imate, ali želite da se to formalizuje”.
“Rekao sam u Ohridu da je Srbija, koliko znam, sekularna država. Dakle, da bi se formalizovao status, rekao sam da sam zainteresovan da otvoreno razgovaram sa patrijarhom SPC Profirijem”, objasnio je Kurti i dodao da je evropskim posrednicima i predsedniku Srbije poručio da nema smisla da versku instituciju predstavljaju zvaničnici sekularne države.
Kako kaže, rečeno mu je “da patrijarh odbija da se sastane sa njim”. Govoreći o stavovima opozicije, kaže da su akcije lidera DPK i DSK i dovele do ovakve situacije.
“Često razmišljam kako bi izgledao proces dijaloga da oni nisu potpisali ove sporazume”, rekao je Kurti i dodao da je spreman da pruži odgovore u parlamentu.
