Kuća Ljubivoja Ršumovića je prelijepa
Ljubivoje Ršumović, čovek koji je svojim stihovima obeležio detinjstvo brojnih generacija, rođen je 1939. godine u selu Ljubiš na Zlatiboru. U rodnom kraju, koji neizmerno voli, provodi i penzionerske dane. Kuća Ljubivoja Ršumovića pravi je raj na zemlji.
‒ Ja zapravo nikada nisam otišao iz Ljubiša. Tamo je moja rodna kuća, a iznad nje, u kršu, na jednom kamenu urezano je slovo „lj“. To je mitološki znak moje pripadnosti. U Ljubišu sam rođen, u Ljubišu ću i vekovati ‒ rekao je jednom prilikom čuveni Ršum.
Iako je zašao u devetu deceniju, Ljubivoje Ršumović i dalje je veoma vitalan i pun dobre energije. Sam vadi vodu iz bunara, gaji baštu, a nije mu strano ni da uzme kosu u ruke i sredi okućnicu, piše Hello!
– Nije tačno da je košenje najteži posao. Ko u detinjstvu nauči da kosi, uživaće uvek u kosidbi – poručuje.
Na stolu se uvek može naći neprskano voće iz bašte, a malo je poznato da se Ljubivoje Ršumović razume i u moć lekovitog bilja.
‒ Moj deda je bio travar, majka je to preuzela od njega, a i ja se malo time bavim. Od gaveza koji raste na mom placu pravim meleme za rane. Znam i da je čaj od korena drveta divlje kruške odličan protiv visokog šećera i holesterola. Pripremao ga je moj otac Mihailo, njegov otac, a danas i ja.
Kuća Ljubivoja Ršumovića ima i kamin, u kojem u hladnim danima pucketa vatra, a on uživa uz dobru knjigu.
Društvo mu često prave sinovi Branko, Mihailo i Vuk, kao i unuci, sa kojima igra šah pod otvorenim nebom. Poslednjih godina uz njega je i dama po imenu Gordana, koju je upoznao posle smrti supruge Nataše.
Ršum i njegova partnerka, u kojoj je u poznim godinama našao srodnu dušu, često se mogu sresti i kako, ruku podruku, šetaju ulicama Beograda.
Zajedno su se pojavili i na premijeri filma o Duletu Saviću i ličnim primerom pokazali da za ljubav nikad nije kasno, pa ni u trećem dobu.
