Ni Moskva ni Vašington zapravo ne znaju kako se jasno postaviti prema situaciji u Nagorno Karabahu.
Azerbejdžan je u utorak objavio da je pokrenuo „antiterorističku operaciju“ u planinskom regionu Nagorno-Karabaha protiv, kako je rekao, jermenskih vojnih formacija, stvarajući potencijalnu političku dilemu i za američkog predsednika Džoa Bajdena i za ruskog lidera Vladimira Putina i zapretivši sukob širih razmera i ozbiljne posledice. Međutim, već u sredu su jermenski separatisti iz spornog planinskog regiona najavili da će položiti oružje u okviru postignutog prekida vatre, a da će pregovori o reintegraciji platoa u sastav Azerbejdžana početi u četvrtak, nakon što je Moskva jasno stavila do znanja da će nije imala nameru da interveniše.
Iako bi odluka jermenske strane u sukobu trebalo da dovede do deeskalacije, činjenica je da se radi o etnički jermenskoj enklavi međunarodno priznatoj kao teritorija Azerbejdžana, a ta država i Jermenija su, pored brojnih manjih sukoba, vodili dva puta preko Nagorno-Karabaha, poslednji put 2020. godine.
Iako je Putin nedavno produbio veze sa Azerbejdžanom potpisivanjem političko-vojnog sporazuma sa tom zemljom samo nekoliko dana pre početka invazije na Ukrajinu prošlog februara, Jermenija je dugo bila blizak saveznik Rusije, a Moskva je sa svojom bazom garant bezbednosti Jermenije. . Jermensko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je u utorak Moskvu da 2.000 ruskih mirovnjaka koji su već stacionirani u regionu intervenišu u, kako je nazvalo, „agresiji punog Azerbejdžana“.
Slično Putinu, Bajden takođe ima interese i u Jermeniji i u Azerbejdžanu. Sjedinjene Države su uspostavile diplomatske odnose sa Jermenijom nakon što je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1992. Posle kratkog sukoba sa Azerbejdžanom prošle godine, tadašnja predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila je Jermeniju i osudila Azerbejdžan za ono što je nazvala „ilegalnim“ napada.
Pucanje rusko-jermenskih veza
SAD su uspostavile diplomatske odnose sa Azerbejdžanom 1992. godine, a dve zemlje su poslednjih godina ojačale trgovinsko partnerstvo. Najveći deo američkog uvoza iz Azerbejdžana čini nafta, koja je postala ključna nakon što je Bajden zabranio rusku naftu nakon Putinove invazije na Ukrajinu.
Međutim, nisu svi američki poslanici odobrili jačanje veza sa Azerbejdžanom. Demokratski senator Bob Menendez iz Nju Džersija, predsednik Komiteta Senata za spoljne poslove, ranije ovog meseca je u senatu osudio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva za, kako je rekao, „etničko čišćenje u Nagorno-Karabahu“.
Menendez je u utorak ponovo podelio poruku na Ks (bivši Tviter) koja je postavljena na profilu Senatskog odbora za spoljne poslove, o akcijama koje je Azerbejdžan preduzeo u utorak. „Draki napad Azerbejdžana na Nagorno-Karabah dodatno dokazuje Alijevu zlonamernu nameru da istrebi tamošnje jermensko stanovništvo“, navodi se u poruci. „SAD i međunarodna zajednica moraju da deluju“, dodao je on.
Putin takođe rizikuje otuđenje od dva saveznika zbog njihovog sukoba, a već je narušio odnose sa Jermenijom zbog, kako je rekao premijer te zemlje Nikol Pašinjan, nedostatka podrške Moskve njegovoj zemlji u sporu oko Nagornog Karabaha. Ranije ove godine, Pašinjan je zapretio da će povući Jermeniju iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnog saveza od šest nacija na čelu sa Rusijom koji se poredi sa manjom, istočnom verzijom NATO-a.
Mark N. Kac sa Univerziteta Džordž Mejson rekao je za Njuzvik da je Rusija u prošlosti stala na stranu Jermenije protiv Azerbejdžana, ali da je Putin nedavno „bio relativno blag prema potezima Azerbejdžana protiv Jermenije“. „Izgleda da postoji nekoliko razloga za ovo: prvo, Putin je nezadovoljan sve prozapadnijom jermenskom vladom; drugo, rat u Ukrajini je smanjio sposobnost Rusije da deluje u jermensko-azerbejdžanskoj areni; i treće, Putin želi da izbegne tenzije sa turskim liderom (Recep Taiiip) Erdoganom, koji podržava Azerbejdžan protiv Jermenije“, rekao je Kac.
Grmljaju glasovi jastrebova i propagandista
U utorak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je Rusija pozvala na razgovore dok je razgovarala sa zvaničnicima iz Azerbejdžana i Jermenije. Nije bilo ni najmanjih naznaka da bi Moskva mogla da interveniše naoružana. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osvrnula se i na situaciju u Nagorno-Karabahu i rekla da je Moskva „duboko zabrinuta zbog oštrog zaoštravanja sukoba” u regionu.
Rusija snažno podstiče sukobljene strane da zaustave krvoproliće“, rekla je Zaharova na konferenciji za novinare. „Odmah prekinuti vojna dejstva i vratiti se političkom i diplomatskom rešenju”. To se konačno dogodilo već u sredu, jer je Jermenija pristala na predlog komande ruskog mirovnog kontingenta o prekidu vatre i najavila početak pregovora o „reintegraciji“ teritorije u sastav Azerbejdžana.
Međutim, dan ranije iz Moskve su dolazili zlobnici i cinični glasovi protiv zvaničnog Jerevana, koji je ponovo pozvao Moskvu u pomoć u trenutku krize. Nakon što je Kremlj brzo signalizirao da ruski mirovnjaci neće intervenisati u vojnoj operaciji Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, uprkos prethodnim bezbednosnim vezama Rusije sa Jermenijom, predsednik komiteta ruske Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov rekao je da ruski mirovni kontingent nema pravo da koriste oružje osim u slučaju direktne pretnje.
Oglasili su se i neki dežurni ruski jastrebovi i propagandisti, poput zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva i glavne urednice prokremaljskog RT Margarite Simonjan. Kao ekstremni pro-kremljovski i ratnohuškački glasovi, oni su tvrdili, prema Institutu za proučavanje rata (ISV), da Jermenija oseća posledice svojih nedavnih napora da se približi Zapadu i udalji od Rusije, iako najviši zvaničnici ruske vlade nisu promovisali ovaj narativ i izrazili su dvosmislenost, pozivajući na prekid borbi. „Pogodi kakva ga sudbina čeka…“, prokomentarisao je Medvedev misleći na Pašinjana, dok je Simonjan ponovio sličnu retoriku, napisavši da Pašinjan zahteva da ruske mirovne snage zaštite Nagorno-Karabah, ali da treba da očekuje pomoć NATO-a.
Oni su zamerili što je Jermenija ranije ovog meseca objavila da ugošćuje američke vojnike na zajedničkoj vojnoj vežbi, kao i da je Ukrajini poslala humanitarnu pomoć koju je lično isporučila Pašinjanova supruga Ana Hakobjan. Istovremeno, ruski vojni blogeri su izrazili podršku bezbednosti ruskog mirovnog kontingenta u Nagorno-Karabahu i izrazili žaljenje zbog slabljenja uticaja Rusije na Jermeniju i Azerbejdžan.
Ko su gubitnici?
Tomas de Val, viši saradnik u istraživačkom centru Karnegi Evropa, komentarisao je za Gardijan šta prekid vatre znači za region. On je ocenio da je primirje pozitivno ako potraje jer će biti izbegnuta opasnost od masovnog krvoprolića. „Ono što vidimo ovde je intervencija Rusije u ime Azerbejdžana da zadrži svoje mirovne snage u Karabahu bar neko vreme, a time i uporište na Južnom Kavkazu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, glavni gubitnici su Karabaški Jermeni, koji su izgubili 35-godišnju borbu za samoopredeljenje ili otcepljenje od Azerbejdžana. “Oni sada gube svako sredstvo samoodbrane i suočavaju se sa veoma neizvesnom budućnošću u Azerbejdžanu. Karabahi su možda izbegli potpuno uništenje, ali je veća verovatnoća da će se suočiti sa sporim uklanjanjem iz svoje domovine jer im Azerbejdžan ne nudi nikakvu autonomiju ili posebna politička prava“.
Osim njih, kako navodi, gubitnici su Evropska unija i SAD, koje su se veoma trudile da budu posrednici u ovom sukobu, ali čija se poruka o pravima i međunarodnim garancijama utapa u oštrijim porukama Azerbejdžana i Rusije, De Val procenio.
Moskva je, izgleda, sada željna da pokaže svoj autoritet preuzimanjem odgovornosti za pregovore. „Posredovanjem komande ruskog mirovnog kontingenta postignut je dogovor između azerbejdžanske strane i predstavnika Nagorno-Karabaha o potpunom prekidu neprijateljstava“, saopštilo je Ministarstvo odbrane. „Sprovođenje sporazuma biće sprovedeno u koordinaciji sa komandom ruskog mirovnog kontingenta.“ Peskov je takođe rekao da će Putin pozvati Pašinjana, odbacujući sve primedbe Jermenije Rusiji kao „neosnovane“.
Međutim, nesposobnost Kremlja da zaštiti interese Jermenije sigurno će imati trajne posledice po poziciju zemlje u regionu. „Ako postoji želja za zaštitom, oni (Rusija) će štititi, a ako ne žele, mogu naći hiljadu razloga“, rekao je u sredu sekretar Jermenskog saveta bezbednosti Armen Grigorjan, sumirajući raspoloženje u Jerevanu. Mogli su se čuti demonstranti u prestonici kako uzvikuju parole protiv Kremlja u utorak uveče dok su se ljudi okupljali na centralnom gradskom trgu. „Lavrov je kučka. Putin je kreten“, vikali su neki iz gomile.
