Evropa mora brzo da reaguje kako bi se suočila sa ekstremnim vrućinama, jer temperature „debelo“ prelaze 40 stepeni, a u narednim danima predviđaju se hiljade smrtnih slučajeva kao posledica toplote.
Južna Evropa pogođena je snažnim toplotnim talasom, sa temperaturama koje dostižu i do 46 stepeni Celzijusa u španskom regionu Huelva, što je novi nacionalni rekord za jun. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugal i Zapadni Balkan takođe se suočavaju sa ekstremnim temperaturama, šumskim požarima i civilnim žrtvama.
Stručnjakinja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izdala je u ponedeljak oštro upozorenje, pozivajući na više akcija kako bi se sprečile desetine hiljada „nepotrebnih smrti“. „Više nije pitanje da li ćemo imati toplotni talas, već koliko ćemo ih imati ove godine i koliko će trajati“, izjavila je Marisol Iglesias Gonzales iz odeljenja za klimatske promene i zdravlje pri SZO u Bonu.
Hrvatska među najugroženijima
Kada je reč o broju ljudi koji bi mogli biti u opasnosti, Pjer Maselot sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu rekao je za Politiko da bi ovaj toplotni talas mogao izazvati više od 4.500 dodatnih smrtnih slučajeva između 30. juna i 3. jula. Zemlje koje će verovatno imati najveću stopu dodatnih smrti su Italija, Hrvatska, Slovenija i Luksemburg. „Najgori dani će verovatno biti utorak i sreda“, rekao je on.
Toplota odnosi više od 175.000 života godišnje u evropskom regionu SZO — od Islanda do Rusije. Velika studija, čiji je koautor Maselot, objavljena u januaru i koja je obuhvatila 854 evropska grada, upozorava da će broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom naglo porasti ako se prioritet ne da ozbiljnoj prilagodbi klimatskim promenama.
SZO je u ponedeljak ponovila da klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, znače da će toplotni talasi postati češći, opasniji i intenzivniji, što će dovesti do ozbiljnijih bolesti i smrti.
Gotovo dve trećine španskih gradova dobilo je upozorenja o zdravstvenom riziku, uključujući 804 grada na najvišem stepenu pripravnosti, prema podacima španske meteorološke agencije Aemet. Portparol je izjavio da se širom zemlje očekuje intenzivna toplota do 3. jula. Upozorenja su na snazi i u Francuskoj, Italiji, Portugalu i Grčkoj.
Grčka vlada je takođe izdala upozorenja na zagađenje vazduha zbog šumskih požara koji haraju priobalnim gradovima u blizini Atine. U međuvremenu, više od 50.000 ljudi evakuisano je u Turskoj, uglavnom zbog požara u blizini Izmira. U Albaniji je između nedelje i ponedeljka prijavljeno 26 šumskih požara, dok su u Srbiji meteorolozi izvestili da je prošli četvrtak bio najtopliji dan otkako se vodi evidencija od 19. veka.
SZO savetuje ljudima da ostanu hidrirani, izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana i da svoje domove održavaju hladnim. Ovo posebno važi za rizične grupe, uključujući starije osobe, decu, radnike na otvorenom, trudnice i osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima. Ljudi koji uzimaju lekove poput antidepresiva ili lekova za pritisak takođe treba da budu oprezni, jer ti lekovi mogu uticati na sposobnost regulacije telesne temperature.
Smernice za vlade
Kako piše Politiko, nije reč samo o upravljanju toplotnim talasima kada se dogode, već i o boljoj sveukupnoj pripremljenosti, poručuju iz SZO. U istraživanju iz 2022. godine, samo 21 od 57 zemalja u evropskom regionu SZO prijavilo je da ima nacionalni akcioni plan za zdravlje u slučaju toplote. Od toga, 14 ih je bilo članica EU.
Od ključnih preporuka SZO, najčešće se sprovode sistemi pravovremenog upozorenja i komunikacione kampanje. Međutim, zemlje zaostaju u pripremi svojih zdravstvenih sistema i smanjenju izloženosti toploti boljim urbanističkim planiranjem, naglašava Iglesias Gonzales.
SZO će naredne godine objaviti nove ažurirane smernice za vlade, uključujući savete o strategijama „hlađenja usmerenim na ljude“ na urbanom i regionalnom nivou, kako bi se ljudi zaštitili od vrućina, dodala je ona.
