Upravo iz ovog razloga je Europol (agencija za identifikovanje i praćenje najopasnijih i najvećih kriminalnih mreža u Evropi) u okviru svog Innovation Laba organizovao radionice kako bi svojim stručnjacima omogućio da istraže kako se ChatGPT koristi u sferi kriminala.
Iz Europola smatraju da će pomenuto istraživanje pomoći agentima u njihovim svakodnevnim zadacima,a nudi i edukovanje o novim malicioznim praksama.
Stručnjaci Europola ističu neka ranjiva područja, u okviru kojih bi sistemi veštačke inteligencije mogli da unesu najviše izmena.
S obzirom na to da ChatGPT i drugi slični sistemi imaju mogućnost kreiranja veodostojnih tekstova, uvek postoji mogućnost da se ti podaci iskoriste za prevare i socijalni inženjering, a kriminalci mogu lako da uvere žrtve da razgovaraju sa stvarnim osobama i od njih iznude novac ili podatke.
Tu je i područje dezinformacija, s obzorom na to da chatbotovi još uvek nisu dovoljo “inteligentni” i mogu da kreiraju sadržaj koji nema tačne činjenice i informacije.
Na kraju, istaknut je i sajber kriminal, jer ChatGPT ima i mogućnost stvaranja koda za programe. Ovo otvara mogućnost da ovakve sisteme koriste hakeri, što je već primećeno u praksi.
Europol predviđa da će policije i istražioci širom sveta morati da uzmu u obzir sposobnosti koje imaju ChatGPT i drugi slični servisi, kao i da budu u stanju da predvide i spreče njihovu zloupotrebu.
Za ovo će biti potrebno i razvijanje novih veština kod agenata i istražilaca, koje će im omogućiti da prepoznaju i spreče različite oblike zloupotrebe jezičkih modela zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
S druge strane, od onih koji kreiraju ove AI sisteme se očekuje da u njih ugrađuju odgovarajuće sisteme zaštite.
