Uprkos rastućem standardu i niskoj stopi nezaposlenosti, ekonomska situacija mladih je i dalje loša – cene i stanovanja i opštih troškova života stalno rastu, piše nemački novinar.
U izveštaju na onlajn portalu Uredničke mreže Nemačke (RND) o životu u “najmlađoj članici Evropske unije”, autor Torsten Fuks napominje da brojke pokazuju neupitan ekonomski napredak Hrvatske nakon jedanaest godina članstva u EU.
“Bruto domaći proizvod je porastao sa skoro 60 na dobru 71 milijardu američkih dolara 2022. godine, nezaposlenost je pala sa 17 na 6 na 7 odsto, a godišnje plate su skoro kao u Poljskoj i Mađarskoj. Osim toga, zemlja dobija ogromnu finansijsku pomoć od EU, 30 milijardi evra samo od 2021. do 2027. godine”, navodi se u tekstu.
Ali istovremeno se kao veliki problem ističe i korupcija. Premijer Andrej Plenković je u proteklih osam godina morao da razreši 30 ministara, većinom zbog optužbi za korupciju. Zemlja je tek na 56. mestu u globalnom indeksu korupcije Transparensi internešenela. Prema novom zakonu, uzbunjivačima koji citiraju iz istražnih dosijea preti kazna do tri godine zatvora. Prema novom istraživanju, 74 odsto stanovništva je nezadovoljno pravcem u kojem se zemlja razvija, piše RND.
Autor citira i Sonju Šimbek iz Zaklade Fridrih Ebert iz Zagreba.
“Vlada se spolja predstavlja kao proevropska i posvećena vladavini prava, ali iznutra vidimo ogromnu demokratsku regresiju. Stoga, bez obzira koliko sumorna slika koju građani imaju o svojim političarima, mnogi su zadovoljni činjenicom da su deo Evrope. Posebno s obzirom na sopstvenu istoriju”, navodi autor.
Tako je i sa vlasnicom frizerskog salona Ksenijom Jukčić. Njen 30-godišnji sin radi kao pomorski inženjer u Roterdamu.
“Evropa? To je najbolja stvar koja nam se mogla dogoditi”, kaže ona zato što je svom sinu omogućila bolji život.
Entuzijazam za Evropu pokazuje i Hana Zoričić, zamenica glavnog državnog blagajnika u Ministarstvu finansija. Njen poslednji veliki zadatak bila je priprema zemlje za uvođenje evra.
“Dobro je biti deo ove velike porodice koja se zove Evropa. Uzbudljivo je sedeti za stolom i videti kako nas druge zemlje i Evropska komisija vide kao ravnopravne članice”, kaže ona.
Ona dodaje da je imala razne ponude da radi kao konsultant za velike kompanije, sa mnogo većom platom, ali, kaže, “nikada nisam želela da radim ništa drugo osim ovih velikih strateških projekata”.
Ali i Evropa je važna u malom. Rodoljub i Višnja Džakula su vlasnici malog OPG-a na Baniji, proizvode ekološke i bio proizvode, uglavnom meso.
“Ovde živimo bolje zahvaljujući Evropskoj uniji”, naglašava Višnja,. Ali onda dodaje: “Problem koji imamo je hrvatska politika. Oni ne razumeju model koji nam je potreban za naš region. Lokalni, regionalni, ekološki – to je njena vizija. U EU, posebno u Austriji, supružnici vide uzore i saveznike. A u Zagrebu ih, pre svega, dočekuje ravnodušnost”, navodi se u tekstu RND-a.
Uprkos rastućem standardu i niskoj stopi nezaposlenosti, ekonomska situacija mladih je i dalje loša – cene i stanovanja i opštih troškova života stalno rastu, piše nemački novinar.
On navodi primer Emanuela (21) koji radi kao konobar i zarađuje 1.000 evra mesečno. To na prvi pogled ne zvuči loše, ali mu na kraju ne preostaje mnogo kada samo stan plati 550 evra.
“Stoga sve više mladih Hrvata razmišlja o odlasku iz zemlje. Prema reprezentativnoj anketi Fondacije Fridrih Ebert, koja će biti objavljena na jesen, danas 40 odsto više mladih razmišlja o iseljavanju nego pre šest godina. Trend je već primetan, nedavno je broj stanovnika pao ispod četiri miliona. A Emanuel želi da ode, u Irsku ili Švedsku, jer je čuo da tamo svi govore engleski. Svi njegovi prijatelji misle tako, kaže Emanuel. Hrvatska će i za 20 godina biti prazna”, navodi se u tekstu nemačkog novinara Torstena Fuksa na portalu RND.
