Ceremonijom na stadionu “San Siro” u Milanu biće započeto 25. izdanje Zimskih olimpijskih igara. Osim Milana, takmičenja će biti organizovana i u Kortini d'Ampeco. Na Igrama će učestvovati 2.871 sportista iz 93 države, a Srbiju će predstavljati Aleksa Tomović u alpskom skijanju, kao i Anja Ilić i Miloš Milosavljević u nordijskom skijanju.
Zajednička kandidatura Milana i Kortine d’Ampeco dobila je organizaciju Zimskih olimpijskih igara 2026. godine na 134. zasedanju Međunarodnog olimpijskog komiteta, održanom 24. juna 2019. godine, pobedivši drugu zajedničku kandidaturu Stokholma i Orea iz Švedske.
Olimpijske igre Milano–Kortina 2026 biće prve u istoriji koje će zvanično biti organizovane u dva grada. Milano će prvenstveno biti domaćin takmičenja u dvoranskim, odnosno ledenim sportovima, dok će se ostala takmičenja održavati u sportskim klasterima oko Kortine, kao i u dolinama Valtelina i Fijeme.
Ovo će biti treće Zimske olimpijske igre i ukupno četvrte Olimpijske igre održane u Italiji, dok je Kortina d’Ampeco već bila domaćin Zimskih olimpijskih igara 1956. godine.
Na Igrama 2026. godine po prvi put će se u olimpijskom programu naći ski-alpinizam, a ovo će ujedno biti i prve Olimpijske igre održane tokom mandata predsednice Međunarodnog olimpijskog komiteta Kirsti Koventri.
Od ceremonija se mnogo očekuje
Svečano otvaranje Zimskih olimpijskih igara biće održano na stadionu “San Siro” u Milanu, pod nazivom “Harmonija”.
Kreativni direktor ceremonije Marko Balič objasnio je da reč “harmonija” potiče iz starogrčkog jezika i da u muzičkom smislu označava “dovođenje različitih elemenata u sklad”.
Tokom ceremonije planirani su i posebni muzički nastupi američke pevačice Maraje Keri, kao i italijanskih umetnika Laure Pausini i Andree Bočelija.
Svečano zatvaranje Zimskih olimpijskih igara biće održano 22. februara 2026. godine u “Areni Verona”, pod nazivom “Lepota u pokretu”. Pored kulturno-umetničkog programa, ceremonija će obuhvatiti završna obraćanja i zvaničnu primopredaju zastave domaćinstva Francuskim Alpima, koje će biti domaćin Zimskih olimpijskih igara 2030. godine.
Prvo ime potvrđeno za nastup na ceremoniji zatvaranja je svetski poznati baletski igrač Roberto Bole, prvak Baleta teatra “La Skala”. On je i ranije sarađivao sa rediteljem Alfredom Akatinom, sa kojim je radio na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara 2006. godine.
Discipline
Zimske olimpijske igre 2026. godine obuhvatiće ukupno 116 takmičenja u 16 sportskih disciplina, što predstavlja povećanje od sedam takmičenja i jedne discipline u odnosu na Igre u Pekingu 2022. godine.
Milano je spreman za početak Igara
Među novim disciplinama naći će se muški i ženski dupli moguli u slobodnom skijanju, povratak muških i ženskih dublova u sankanju, koji će zameniti dosadašnje otvoreno takmičenje, zatim muški i ženski ekipni alpski kombinovani nastup, pojedinačno takmičenje žena na velikoj skakaonici u skijaškim skokovima, kao i mešovita štafeta u skeletonu.
Igre u Milanu i Kortini imaće najveći procenat učešća žena u istoriji Zimskih olimpijskih igara – 47 odsto. Nordijska kombinacija ostaće jedini sport u kojem se takmiče isključivo muškarci.
Takmičenje u paralelnom alpskom mešovitom timu biće ukinuto. Alpska kombinacija prelazi sa pojedinačnog formata na takmičenje dvočlanih timova, s obzirom na smanjeno interesovanje usled promenjenih tehničkih i trenažnih zahteva, a disciplina je uklonjena i iz kalendara Svetskog kupa u alpskom skijanju još 2020. godine.
Na 138. zasedanju Međunarodnog olimpijskog komiteta, održanom 20. jula 2021. godine, usvojen je predlog organizacionog odbora da se ski-alpinizam uvrsti u olimpijski program kao nova, opciona disciplina.
Takmičenje će obuhvatiti tri događaja – sprint za muškarce, sprint za žene i mešovitu štafetu.
Osim toga, Međunarodna hokejaška federacija saopštila je 2. februara 2024. godine da je postignut dogovor sa Nacionalnom hokejaškom ligom o pauzi u regularnoj sezoni, čime će igračima iz NHL-a biti omogućeno učešće na Olimpijskim igrama, po prvi put od 2014. godine.
Učesnici
Učešće na Zimskim olimpijskim igrama 2026. godine obezbedila su 92 nacionalna olimpijska komiteta, kao i sportisti koji će nastupati pod zastavom nezavisnih olimpijskih sportista.
Priprema klizališta
Olimpijski komiteti Rusije i Belorusije i dalje su suspendovani zbog kršenja Olimpijskog primirja, usled ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Kao i na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, pojedinačni sportisti iz Rusije i Belorusije moći će da učestvuju na Igrama 2026. godine kao “individualni neutralni sportisti”.
Ruskim i beloruskim sportistima nije dozvoljeno učešće u ekipnim sportovima, poput hokeja na ledu i karlinga, jer je Međunarodni olimpijski komitet ocenio da “grupa individualnih neutralnih sportista ne može biti smatrana ekipom”.
Očekuje se da se Benin, Gvineja Bisao i Ujedinjeni Arapski Emirati prvi put pojave na Zimskim olimpijskim igrama.
Recimo da Srbija ima troje učesnika, alpski skijaš Aleksa Tomović, a pored njega u timu su i Anja Ilić i Miloš Milosavljević koji će se takmičiti u nordijskom skijanju. Hrvatska delegacija koja, iako malobrojna (14 sportista), u Italiju stiže s velikim ambicijama, najviše se očekuje od Filipa Zubčića i Zrinke Ljutić u alpskom skijanju. Od zemalja iz regiona najviše šansi za medalje ima Slovenije (37 takmičara) obzirom da brat i sestra, Domen Prevc i Nika Prevc slove za najveće favorite u ski skokovima.
Crnu Goru će predstavljati dva takmičara – Branislav Peković u alpskom skijanju, te Aleksandar Grbović u nordijskom. Najviše olimpijaca imaće Sjedinjene Američke Države – ukupno 232. Prema broju predstavnika prednjače i Kanada (207), Italija (196), Njemačka (185), Švajcarska (175) i Francuska (160).
Pod sloganom “Sanjajmo zajedno”, Igre se vraćaju u Italiju nakon tačno dvadeset godina (Torino). Ove bi trebale biti posebne po mnogočemu. Prvi put u istoriji dva grada, modna prijestolnica Milano i alpski biser Kortina d'Ampeco, službeno dijele domaćinstvo, iako su međusobno udaljeni gotovo 400 kilometara. Završna ceremonija će se održati u istorijskom ambijentu drevne Arene u Veroni. Još uvijek nije poznato ko će opaliti olimpijski plamen, a neki mediji su objavili da će to biti legendarni italijanski skijaši, Alberto Tomba i Debora Kompanjoni.
Kada su u pitanju najspješnije zemlje, Norveška je neprikosnovena. Od osnivanja ZOI 1936. osvojila je 148 zlatnih, 134 srebrne i 123 bronzane medalje – ukupno 405 odličja. Slijede Sjedinjene Američke države – 114 zlatnih, 121 srebrno i 95 bronzanih medalja, dok samo Njemačka (i to ne računajući period dok je bila podijeljena na Zapadnu Nemačku i DDR) osvojila trocifren broj najsjajnijih odličja – 105. Rusija, koju će predstavljati svega 13 sportista pod neutralnim statusom od raspada SSSR ima 46 zlatnih, 39 srebrnih i 35 broznanih medalja.
Dakle, pred nama je 17 dana zimske čarolije, vrhunskog zimskog sporta, drame i emocija. TV prava za prenos imaće „Eurosport“, ljubitelji sporta u BiH imaće priliku da najvažnije događaja prate putem BHRT-a.
Već u srijedu su počela prva takmičenja u karlingu, kao i treninzi u spustu i sankanju. Juče je počeo je i ženski turnir u hokeju na ledu, kao i snoubord za muškarce. Prve medalje sijaće na grudima osvajača već u subotu, kad su na programu spust za muškarce, skijaško trčanje za žene, kao i ski skokovi za žene i trke u brzom klizanju. Na ovim Igrama više od 700 zlatnih, srebrenih i bronzanih medalja biće uručeno najboljim svjetskim sportistima.
Olimpijske medalje imaju samo ugraviranu jednu od 16 disciplina (osam sportova) na ovim Igrama. Najsjajnija odličja težiće 506 grama, od čega 500 čine srebro, a ostatak zlato, dok će srebrna medalja da bude ista, ali bez „šampionskih“ šest grama. „Bronzano“ odličje je od bakra i teži 420 grama, a sve medalje pravljene su od recikliranih materijala. Obzirom na rast cijena plemenitih metala odličja će imati najveću novčanu vrijednost u istoriji. Zlatne medalje sada vrijede oko 2.300 dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na njihovu procijenjenu vrijednost na Olimpijskim igrama u Parizu.
Srpski takmičari
Srbiju će na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini predstavljati troje sportista.
Aleksa Tomović takmičiće se u alpskom skijanju, tačnije u slalomu koji će biti održan u Bormiju. Tomović je bio jako uspešan kao junior, a norma za plasman na Igre bila mu je višegodišnji san.
“Pripremao sam se za Igre od maja prošle godine. Želim pre svega da povežem dve dobre vožnje, da dam svoj maksimum. Nadam se plasmanu među 50, 40, a možda i među 30 najboljih. Daću sve od sebe, pa ćemo videti”, izjavio je Tomović pred odlazak u Italiju
Osim njega, srpske boje u Milanu i Kortini nosiće i Anja Ilić i Miloš Milosavljević, koji će se nadmetati u nordijskom skijanju.
Ilićeva je u dva navrata osvojila Balkanski kup, a donela je Srbiji i prve bodove na Svetskom kupu 2022. godine. Na Zimskim olimpijskim igrama mladih u Lilhameru nosila je zastavu Srbije na zatvaranju takmičenja.
“Presrećna sam i jako sam uzbuđena, ovo je za mene jedan veliki uspeh. Ja sam prva devojka posle 12 godina koja u nordijskom skijanju predstavlja Srbiju na Igrama. Pored mojih jako dobrih rezultata i odlaska na Olimpijadu mladih, Evropsku olimpijadu mladih, ovo je nešto što mi je nedostajalo”, rekla je Ilićeva novinarima.
Priča Miloša Milosavljevića verovatno je i najzanimljivija. Milosavljević je diplomirani profesor fizičkog vaspitanja, a bavi se i atletikom. Specijalnost mu je disciplina 3.000 metara stipl.
Predstavljao je zemlju na međunarodnom nivou u mlađim selekcijama, a čak tri puta je bio i državni šampion.
“Neverovatan je osećaj sam odlazak na ZOI i biti deo olimpijskog tima Srbije. Dogovorio sam se sa svojim trenerom i ocem da prvo završim fakultet, a da onda možemo da se posvetimo sportu i da damo sportu maksimalno to što sport od nas očekuje i što mi želimo da uzmemo od sporta. Bio bih zadovoljan svakim rezultatom koji je bolji od rezultata koji smo postigli u Svetskom kupu ove sezone”, rekao je Milosavljević.
Maskote
Onlajn glasanje, koje je završeno 28. februara 2023. godine, održano je među više predloženih kandidata kako bi bile izabrane dve zvanične maskote Zimskih olimpijskih igara.
Milo i Tina
Pobedničko rešenje, koje su osmislili učenici jedne škole iz mesta Taverna, a koje je inspirisano hermelinima, predstavljeno je tokom druge večeri festivala “Sanremo” 2024. godine.
Maskote su dobile imena Tina i Milo, izvedena iz imena gradova domaćina i predstavljene su kao sestra i brat.
Izbor hermelina objašnjen je time što ove životinje simbolizuju “savremeni italijanski duh”, radoznalost, sposobnost prilagođavanja promenama godišnjih doba i otpornost u zahtevnim prirodnim uslovima. Pored dve glavne maskote, predstavljeno je i šest cvetova visibaba, nazvanih “Flo”.
Milo, braon hermelin, i Tina, beli hermelin, prikazani su kao brat i sestra “rođeni u planinama Italije”, koji su “odlučili da se presele u grad”.
Tina, zvanična olimpijska maskota, simbolizuje umetnost, muziku i transformativnu snagu lepote. Milo, maskota Paraolimpijskih igara, rođen je bez jedne noge, ali uz pomoć repa vodi ispunjen i aktivan život, oslanjajući se na domišljatost, snagu volje i kreativnost.
