Funkcije privatnosti i bezbednosti, koje bi korisnicima trebalo da daju veću kontrolu nad deljenjem njihovih podataka putem aplikacija za pametne telefone, uglavnom su pogrešno shvaćene, pokazuje jedinstveno istraživanje Fakulteta za menadžment Univerziteta u Batu.
Deljenje fizičke lokacije
Praćenje aplikacija koriste kompanije za pružanje ciljanog oglašavanja korisnicima pametnih telefona. Pionirska studija utvrdila je da čak 43% korisnika telefona ne razume ovaj koncept, da ih on zbunjuje i dovodi ih u zabludu. Oni pretpostavljaju da je praćenje ključno za funkcionalnost neke aplikacije ili da će poboljšati njihovo celokupno korisničko iskustvo.
Najčešća zabluda (24 posto) bila je da se praćenje odnosi na deljenje fizičke lokacije uređaja. Ljudi su tako mislili da bi trebalo da prihvate praćenje za usluge dostave i prikupljanja hrane ili za aplikacije za zdravlje i fitnes jer su verovali da je njihova lokacija deo funkcionisanja aplikacije.
Zablude i raširena verovanja
Iako nešto više od polovine učesnika (51 odsto) tvrdi da je zabrinuto za privatnost ili bezbednost, uključujući i bezbednost svojih prikupljenih podataka, analiza nije pokazala povezanost između njihove brige za privatnost u svakodnevnom životu i prihvatanja praćenja. Ogroman broj ljudi jednostavno veruje da moraju da omoguće praćenje kako bi aplikacija ispravno funkcionisala.
Iako je glavni tekst upita za pristanak za praćenje aplikacije standardizovan, programeri raznih aplikacija mogu da uključe rečenicu koja objašnjava zašto traže dozvolu za praćenje. A to, namerno ili nesvesno, otvara vrata lažnim ili pogrešnim informacijama, primećuju istraživači. Zablude uključuju i rašireno verovanje da bi pristanak na deljenje u zdravstvenim aplikacijama, poput onih za praćenje menstruacije, značio deljenje privatnih podataka ili da bi uskraćivanje praćenja uklonilo oglase iz aplikacije.
Smisao korišćenja podataka
“Milioni ljudi svakodnevno razmenjuju informacije s tehnološkim kompanija. I dok su neki podaci bitni za ispravno funkcionisanje usluga, drugi omogućavaju prihode od oglašavanja. Na primer, Meta je predvidela da će zbog ljudi koji odbiju praćenje izgubiti 10 milijardi dolara”, napominju autori studije, objavljene u zbirci konferencije ACM CHI o ljudskim faktorima u računarskim sistemima i predstavljene na konferenciji CHI23 u Hamburgu.
“Ljudi su upoznati s prednostima posedovanja PIN-ova i prepoznavanja lica za zaštitu uređaja, ali trebalo bi im bolje objasniti smisao korišćenja podataka u digitalnom dobu kako bi ljudi mogli da donose dobre odluke”, zaključuju istraživači prvu akademsku analizu odluka koje ljudi donose kada se suoče sa zahtevima za praćenje.
