Prisustvo aluminijuma u hrani (u malim količinama) nije nešto što bi trebalo da nas zabrine. Ipak, ukoliko se ne vodi računa o tome kako se i kada aluminijumske folije koriste u pripremi hrane, unos ovog metala može prerasti dozovljene vrednosti i izazvati određena oboljenja.
Mnoge domaćice u kuvanju koriste aluminijumsku foliju – na nju stavljaju meso ili povrće za pripremu u rerni, koriste je i kako bi poklopili hranu da ona ostane sočna. O bezbednosti upotrebe alu-folije godinama su se vodile diskusije, a naučnici su konačno dali svoj sud: ona je u većini slučajeva bezbedna za korišćenje, ali je treba izbegavati ako pripremate određenu hranu.
Koju hranu ne treba spremati na aluminijumskoj foliji
“Visoke temperature u kombinaciji sa namirnicama koje sadrže visok nivo kiselina, poput paradajza, citrusa i hrane sa dodatkom sirćeta, mogu izazvati otpuštanje aluminijuma u hranu”, upozorio je Darin Detviler, predsedavajući Nacionalnom asocijacijom za bezbednost hrane, u intervjuu za Hafington Post.
U većini slučajeva u pitanju su male količine, ali povećana koncentracija aluminijuma, koja u oganizam može dospeti usled kontakta hrane sa folijom, kroz vreme može izazvati potencijalne probleme sa zdravljem, pa čak i dovesti do razvoja neurodegenerativnih oboljenja.
“Kako biste izbegli transfer aluminijuma sa folije na hranu, izbegavajte ne samo pripremu ovih namirnica u foliji, već i njihovo skladištenje, posebno ako je ona još uvek vruća”, navela je Džesika Gevin, sertifikovani stručnjak za hranu.
Kod pripreme ove hrane nema razloga za brigu
Dokle god hrana koju pripremate nije previše kisela ili slana, nema razloga za brigu, mišljenja su eksperti. “Kada pečete kolače na aluminijumskoj foliji, aluminijum se ne prenosi na testo jer je ono suvo, a i nije isuviše dugo na foliji.
Ovakav način pripreme idealan je i za pripremu povrća u rerni ili za pečenje mesa i slanine”, sugeriše Gevin. Čak i ukoliko ovaj metal dospe u telo putem hrane (kada je reč o malim količinama), telo ga brzo izbaci, obično putem uriniranja ili stolicom.
Koliko aluminijuma prosečno unesemo u telo, a da toga nismo ni svesni
Načina da aluminijum dospe u naš organizam ima dosta: osim putem hrane koja je pripremana na alu-foliji, on se može otslojiti i sa kuhinjskog pribora, ali i sa šerpi, tiganja ili rešetke za pripremu roštilja. Te količine nisu opasne po život – prosečna osoba dnevno unese tek između 7 i 9 miligrama ovog metala.
Aluminijum se, osim u kuhinji, može naći i u određenim kozmetičkim proizvodima, ali i medikamentima, antiperspirantima, pa čak i pijaćoj vodi. Sve dok unos ne premašuje prosečne vrednosti, stručnjaci smatraju da nema razloga za brigu, kao ni za dramatične promene u načinu života i ishrane.
Foto: © Canva / Bigc Studio
Izvor: RT Balkan
