Iako Amerikanci vole da se sete zlatnih vremena iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i označe ga kao najbolji period za kupovinu i vožnju automobila, činjenica je da su oni modeli koje je Detroit lansirao tokom poslednje dve decenije značajno superiorniji.
Istina, nemaju onaj stil ili pristupačnu cenu kao stariji rođaci, ali ako bismo poredili njihove performanse, onda bi razlika bila drastična.
Moderni četvorotočkaši su ne samo brži, već su i lakši za kontrolisanje jer na kraju dana imaju bolje ogibljenje i kočnice. Ono što smo mogli da primetimo tokom zadnjih petnaestak godina, jeste to koliko se snaga otela kontroli. Nekada je bilo dovoljno 300 ili 400 „konja“, ali danas viđamo aždaje sa 700 ili 800 „grla“. A sve je započelo kada je Dodge predstavio modernu kreaciju svog modela po imenu Challenger SRT-8…
Dodge je igrao veliku ulogu u istoriji mišićavih automobila. Imao je legende kao što su Charger, Challenger, Coronet, Daytona i mnoge druge, ali se dugo vremena orijentisao na ekonomične i jeftine modele sa izuzetkom egzotičnog Vipera.
Sve se naglo promenilo 2005. godine kada je Ford debitovao s novom generacijom modela Mustang. Daleko od toga da je bio nešto moćniji od prethodnika i razvijao je 300 „konja“, pa i ono malo povećanje snage što je dobio je uglavnom anuliralo performanse, usled veće mase.
Međutim, ono što je oduševilo javnost jeste njegov fantastični retro stil. Takva ideja nije bila nova i na tržištu su već bili modeli kao što su Ford Thunderbird, Chrysler PT Cruiser, Volkswagen „Nova Buba“ i Mini Coupe, ali je Mustang opet stavio takav pristup u centar pažnje.
Nakon što je Ford isporučio približno 200 hiljada jedinica u prvoj godini sa novim stilom, korporacija Chrysler je odobrila razvoj konkurenta pod imenom Dodge Challenger. Sličnu odluku će kasnije doneti i Chevrolet sa modelom Camaro.
Najveći problem za novi Challenger je bio onaj koji je otkrivao da Dodge u spomenuto vreme nije imao platformu za kupe koji bi bio sličnih dimenzija kao što je Mustang. U takvim uslovima je izabrana alternativa i pozajmljena je platforma LX sa modela Dodge Charger i Magnum i Chrysler 300.
Ona zapravo i nije bila američka i pozajmljena je sa Mercedesove E Klase pod kodnom oznakom W210 iz vremena kada je postojala firma Daimler-Chrysler. Challenger će na kraju imati međuosovinsko rastojanje od približno tri metra ili za nekih 300 mm duže nego Mustangovo. To je takođe označilo da je morao da ima i veću snagu kako bi eliminisao razliku u masu od 350 kilograma.
Za dizajn se postarao Majkl Kastiglioni i za inspiraciju je iskoristio originalni Challenger koji se proizvodio od 1970. do 1974. godine. Mnogi će reći da je urađeni posao svakako delovao impresivnije nego onaj na Mustangu, a koncept je debitovao na Salonu automobila u Detroitu 2006. godine.
Pokazao se najvećom zvezdom barem po pitanju stila, mada je postojalo i razočarenje što je masa baznog modela iznosila oko 1,8 tona. Istovremeno, Challenger je imao snagu da eliminiše uticaj dodate mase pošto se ispod haube krio 6,1-litarski benzinac sa 425 konjskih snaga.
Radi poređenja, najmoćniji motor u Mustangu je bio 4,6-litarski sa 300 „grla“. Koncept je pružao i petostepeni automatski menjač isporučen od strane Mercedesa. Prema fabričkim podacima je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 4,7 sekunde (za 0,2 sekunde brže nego Mustang) uz maksimalnu brzinu od 277 km/h.
Odlične reakcije publike su naterale Dodge da odobri serijsku proizvodnju i Challenger je započeo da pristiže u izložbeno-prodajne salone 2008. godine. Ponovo se nudio u identičnoj konfiguraciji kao i koncept, da bi vremenom debitovale i nove verzije sa šest i osam cilindara.
Dok su mediji ranije imali zamerke na račun dimenzija, to će se zapravo pokazato kao velika pozitiva među kupcima. Naime, Challenger je imao funkcionalna zadnja sedišta i prtljažnik, što se nije moglo reći za Mustang, i samim tim su ga kupovali i mnogi porodični ljudi.
Vremenom će Ford da odgovori sa svojim Mustangom Shelbyijem s indeksom GT500 i s 500 „konja“, Chevrolet je stigao sa Camaroom i tri strane se takmiče do današnjeg dana na temu ponuđene snage vozila. Moguće je kupiti Challenger sa 797 „grla“, Mustang sa 760 „konja“, a Camaro sa 650 konjskih snaga.
Dodge Challenger će u penziju na kraju godine i zameniće ga novi model na struju, ali ne sumnjamo da će javnost dugo godina pamtiti izdanja kao što su SRT-8, Hellcat, Redeye, Jailbreak i mnoge druge. Definitivno je uobličio i obeležio jedan period američke automobilske industrije i zbog toga već sada ima kultni status.
Zoran Tomasović
Autorepublika.com
