A ono glasi: može li Novak Đoković u ovoj zlatnoj 2024. preoteti bar jedan pehar naslednicima?
Janik Siner se našao na vrhuncu sezone već na početku impresivnim trijumfom u Melburnu, potom je Karlos Alkaras vezao “Čenel slem”, pobedama na Rolan Garosu i Vimbldonu.
Preostalo je još jedno neosvojeno parče kolača na tanjiru – sa opet ista tri (glavna) pretendenta.
Međutim, Njujorku je oduvek pratila ta fama da je turnir sa najviše “krivina”, a i mnogo prstiju može da se, nekada i neočekivano, dokopa tog kolača. Od svih slemova u onoj zlatnoj dvodecenijskoj eri Đokovića, Federera i Nadala, nekako je baš u Njujorku bilo najviše uslovno rečeno iznenađenja.
U poslednjih pet godina imali smo sve različite šampione, a setimo se da su titule od 2008. naovamo uzimali i Huan Martin del Potro, Endi Mari, Marin Čilić, Stan Vavrinka, pa i Dominik Tim i Danil Medvedev.
Scena na Brodveju nije idealno postavljena za sve – klasična njujorška buka, deo sezone kada su mnogi već umorni i siti tenisa, sparina i vlaga, sve to praćeno često hirovitim meteorološkim promenama, od igrača zahtevaju maksimalnu koncentraciju.
Ako uporedimo 2023. i 2024. godinu, videćemo da je Đoković, u odnosu na svoje mlađe rivale, proteklu sezonu dobio rezultatom 3:1 – tri slema on, jedan za Alkarasa.
Siner i Alkaras ove sezone zajedno vode sa 3:0, tako da Novaku ostaje zadatak da osvajanjem makar jednog slema u sezoni, nastavi niz koji drži od 2017. godine – da sezonu završi sa makar jednim slemom u rukama.
Njujork je počesto bio mučan lavirint za Novaka, ne samo zbog one diskvalifikacije 2020. godine – u Njujorku ima i najveći broj izgubljenih grend slem finala, čak šest.
Ipak, utisak je da je ovog leta tamo došao punih pluća, pre svega posle uspešne misije u Parizu i konačno ostvarenog sna o osvajanju jedinog što mu je nedostajalo, zlatnog olimpijskog odličja.
Kada su Karlosa Alkarasa ovih dana pitali kako bi izgledalo da Novak Đoković u Njujorku osvoji 25. grend slem trofej, Španac je kratko i slikovito rekao – “kolosalno”.
Upravo tako, kolosalno! Od “Kolosa sa Serbosa”, to bi bilo zaista veličanstveno. I na neki način, bio bi to produžetak pariskog sna, u zlatnim nijansama.
Ne samo zbog te toliko izvikane jurnjave da obori rekord Margaret Kort, sa kojom je sada izjednačen. Već pre svega, da sa 37 godina, još jednom pokaže teniskoj planeti da uz njegovo ime ne ide tek tako ona skraćenica GOAT – najbolji svih vremena.
Verujem da posle dugo vremena, Novak nikad rasterećeniji što se tiče onog večitog teniskog moranja, nije stigao na terene na Flašing Medouzu.
Apsolutni je rekorder u gotovo svim parametrima – sada, kada je štiklirao i tu olimpijsku rubriku, može magično da raširi krila i krene bez ikakvog dodatnog opterećenja u novu osvajačku misiju. Njegovi rivali pomalo zaziru od toga i odlično znaju da tada može da bude najopasniji.
Novak je po dolasku rekao da se za njega ništa ne menja, da je klasično naoštren da igra.
“Znam da kad turnir krene, imam u sebi ono što se nikada ne menja, kada loptica krene, ja sam opet onaj stari takmičar. Nadam se da će prvi meč krenuti dobro, to je uvek poželjno, a onda idemo dalje. Moj cilj je uvek da pokušam da idem do finala i da se borim za trofej. I to ni ove godine nije drugačije za mene“, jasan je Đoković.
Radu Albot, Đere/Štruf, Popirin, Šelton ili Tijafo, tako bi otprilike mogla da izgleda prva polovina hoda kroz njujorški lavirint za Novaka, te Rubljov, Zverev, Alkaras/Siner/Medvedev za onaj drugi deo. Nezahvalno je trčati kroz žreb, posebno na US Openu, ali tako nešto se nameće.
Ima i onih koji Novaku predlažu odlazak sa terena na najvišoj mogućoj tački, poput Kris Evert.
“Pariz je bio čista bajka. Ali znate šta? Ja verujem u karmu. Ovaj momak se naradio celog života, izdržao štošta od štampe i toga da ga nazivaju lošim momkom u društvu Federera i Nadala. On sve ovo zaslužuje što je postigao. Dozvolila bih mu da se povuče posle toga. Rekla bih, u redu, imaš dozvolu svih na svetu da se povučeš“, rekla je Kris nedavno na ESPN.
Lepo je što tako pohvalno priča o Novaku, ali to je račun bez krčmara. Jer samo on zna koji su još njegovi ciljevi pre konačnog pospremanja reketa u torbu. A kako stvari stoje, njemu se ne žuri, što ne oduševljava baš njegove protivnike.
Što se tiče baš njih, a mislim pre svega na Sinera i Alkarasa, situacija je drugačija.
Španac sigurno još vida tu olimpijsku ranu koju je zadobio baš od Novaka, i to pošto ga je prethodno dobio na Vimbldonu. Iako je Karlitos za mnoge vodeće analitičare, favorit broj jedan u Njujorku, on sigurno neće bez podozrenja ući u eventualno novi obračun sa Novakom. Jer ovog puta igra se na betonu, na Novakovoj omiljenoj podlozi, za koju ove sezone u Njujorku kažu da je za nijansu sporija nego li prethodnih godina, što bi moglo da bude idealno.
Pre svega zbog Novakovog riterna, jer bi tako lakše krotio topovske servise koji stižu sa druge strane terena.
Siner je u drugoj vrsti problema, više mentalne prirode posle doping afere koja je ozbiljno uzdrmala same temelje teniske organizacije.
Pitanje je i koliko će takav Siner, ma koliko da u dubini duše oseća da nije kriv, biti u stanju da se suočava sa stalnim pitanjima o onom što mu se dogodilo proletos, a za šta je teniski svet saznao tek proteklih dana.
A to je, opet, posebna priča. Koja svedoči o nesavršenstvu teniskog sistema i večito nejednakom tretmanu profesionalaca.
Možda će mladom Janiku taj teret biti mnogo teže nositi na njujorškoj pozornici, pod jakim svetlom reflektora, što u kombinaciji sa veoma teškim žrebom može da proizvede neočekivano ranu eksploziju i izlet sa turnira pre finalnog meča.
Kako god bilo, pred nama su dve super uzbudljive nedelje tenisa, u kojima ćemo dobiti bitne odgovore pre svega o tome kako bi mogla da izgleda naredna, 2025. godina.
Sa zlatnim oreolom iz Pariza, Novak Đoković je još jednom podsetio teniski svet da nikako ne namerava da odstupi.
Ples na visokim potpeticama na njujorškoj disko sceni može da bude vreme novog uzleta i uživanja.
Ako je produžetak sna, neka tako bude. Uživajmo svi u tim slatkim, finalnim segmentima.
Autor: Zoran Kecman
B92.
