Psiholingvista prof. dr Dušica Filipović Đurđević rekla je za RTS da su, prema istraživanjima, osobe koje govore više jezika uspešnije u čitavom nizu zadataka, ali da ne treba praviti generalizacije.
„Moj najkraći odgovor bi bio, da, dobro je poznavati više od jednog jezika i da su osobe koje su bilingvalne ili čak multilingvalne uspešnije u određenoj vrsti zadataka u odnosu na monolingvalne“, rekla je profesorka.
Objasnila je da je bilingvizam prošao kroz tri faze i da je u prvoj fazi postojao strah od bilingvizma, da su se roditelji plašili na koji način će deca prihvatiti drugi jezik.
„Onda je početak 21. veka obeležio preterani optimizam i smatrali smo da su po svemu bilingvalne osobe superiorne. Međutim, danas ulazimo u jednu zrelost istraživačku iz i tačno znamo kakve razlike pravi bilingvizam i po čemu su bilingvalne osobe bolje i takođe znamo koja vrste bilingvizma donosi tu prednost upravo taj način“, navela je profesorka Dušica Filipović Đurđević.
Istakla je da je vršeno uporedno istraživanje sa ljudima koji govore srpski i mađarski i srpski i slovački i da je glavna razlika u sličnosti jezika.
„Naime, slovački i srpski dele mnoge reči. Reči su vrlo slične i to su takozvani kognati, reči koje u različitim jezicima isto zvuče i isto znače. Takve reči nisu napor za mozak i ne predstavljaju gimnastiku, da tako kažem, za naš um, ali u slučaju mađarskog i srpskog koju su tipološki različiti jezici, postoji mnogo razlika i različitih reči te to jeste napor za naš um“, rekla je profesorka.
Dodala je da je naročito naporno kada se prebacujemo sa jednog jezika na drugi po tuđoj želji, odnosno kada to sredina diktira.
„Na primer kada radimo u stranoj kompaniji pa pričamo na jednom jeziku, a onda uđe naš šef koji je iz inostranstva i mi tog trena prelazimo na drugi jezik, e to ‘svičovanje’, kako mi kažemo, ili prebacivanje sa jezika na jezik po znaku iz sredine je naročito naporno za nas“, istakla je profesorka i dodala da nas to trenira na dobar način i da se posle tri meseca vide promene u moždanoj masi.
