Štrajk sindikata zaposlednih u automobilskoj industriji u Sjedinjenim Američkim Državama pod imenom UAW (United Auto Workers) protiv General Motorsa, Forda i Stellantisa je okončan tokom proteklog vikenda. Iako sindikat nije dobio baš sve pogodnosti koje je želeo, ipak može da bude jako zadovoljan. Zaposleni će dobiti povećanje plate za 25% u roku od naredne četiri godine, uključujući rast od 11% onog momenta kada se krajem sedmice vrate na radna mesta.
Takođe su unapređene i dodatne pogodnosti zaposlenih u oblasti zdrastvenog osiguranja, godišnjih odmora, penzija i još mnogo toga, a radnici su dobili i garantovanu platu čak i kada fabrike ne rade zbog male potražnje njihovih četvorotočkaša.
UAW ima oko 400 hiljada aktivnih članova koji trenutno rade samo u tri najveće američke automobilske firme.
Prvi čovek sindikata pod imenom Šon Fejn je najavio da sadašnji ugovor ističe do 2028. godine i do tada će UAW imati pod kontrolom ne samo tri američke firme već ukupno šest ili sedam. Poruka je jasna, pa tako radnička klasa u narednih pet godina želi na „napadne“ Toyotu, Hondu, Nissan, Hyundai i mnoge druge inostrane automobilske firme (u odnosu na Ameriku), a koje proizvode četvorotočkaše „preko bare“.
Ali jedna firma koja se često ne spominje je Tesla, iako Fejn smatra da bi njeni radnici imali najviše koristi od sindikata. Eksperti smatraju da prosečan radnik u General Motorsu, Fordu i Stellantisu u proseku zarađuje oko 90 dolara po satu, a u navedenu brojku su uračunate njegova ili njena plata, kao i vrednost spomenutih dodatnih pogodnosti (zdrastveno osiguranje, penzioni plan i slično). To je veliki rast u poređenju sa 66 „zelembaća“ po satu koliko su zarađivali pre spomenutog štrajka. S druge strane, prosečan radnik koji platu prima u Tesli, u proseku zarađuje tek između 45 i 55 najmanjih zelenih novčanica po satu.
Eksperti kažu da su šanse velike da će General Motors, Ford i Stellantis „preneti“ deo povećanja troškova na teret mušterija i da će to inicirati novi talas inflacije. To u teoriji, a očito i u praksi, značilo da bi konstruktori mogli povećati cene četvorotočkaša ili pak ponuditi manje opreme na baznim modelima, a posebno ćemo videti rast cena na električnim modelima koji bi mogli biti u proseku skuplji za pet hiljada dolara.
Posebno je kritički nastrojen bio prvi čovek Forda Džim Farli, koji je izjavio da ne-američki rivali imaju veliku prednost po pitanju troškova radne snage i da će ovakva politika odvesti njegovu firmu u stečaj. Predsednik sindikata Fejn mu je odgovorio, „radnici za Teslu, Toyotu, Hondu i ostale nisu neprijatelj već budući članovi“.
Sada kada znamo koliko zaposleni u tim firmama lošije zarađuju, neće nas iznenaditi ako i oni krenu u štrajk u potrazi za boljim uslovima…
AutoRepublika
