Niko zaista ne zna konkretne uzroke migrene, ali rezultati brojnih studija počeli su da omogućavaju naučnicima da „sklope kockice“ i tako nam približe mehanizam koji stoji iza, kako ih neki zovu – paklenih glavobolja. U pitanju su „male blokade“.
Postoje dokazi da kratki nizovi aminokiselina – peptidi, koji su povezani sa kalcitoninom (CGRP) mogu biti uzročnici napada migrene, a tretmani koji ciljaju na kalcitonin, već su na tržištu. Međutim, utvrđene su naznake da u ovaj proces mogu biti uključeni „neispravni“ sistemi za drenažu tečnosti u mozgu.
Istraživački tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline pronašao je dokaze da kalcitonin može biti direktno uključen u blokiranje drenaže cerebrospinalne tečnosti iz mozga, stvarajući pritisak i bol tokom migrene.
„Naša studija je istakla važnost limfnog sistema mozga u patofiziologiji migrenoznog bola“, kaže fiziolog Ketlin Karon. „Otkrili smo da na bol koji izaziva migrena utiču izmenjene interakcije sa imunim ćelijama i kalcitoninom koji sprečava da cerebrospinalna tečnost iscuri iz limfnih sudova”, dodala je.
Taj neuropeptid prisutan je u izobilju u slojevima moždanog tkiva koji se nazivaju moždane ovojnice tokom napada migrene. Kroz seriju testova na miševima i njihovim kultivisanim ćelijama, istraživači su otkrili da CGRP ne samo da prenosi bol između neurona, već i blokira protok tečnosti iz limfnog sistema mozga, što bi moglo da objasni osećaj pritiska povezan sa migrenom.
U eksperimentu sa miševima gde su migrene izazvane nitroglicerinom, miševi koji su genetski modifikovani tako da nemaju limfne CGRP receptore – što ih u suštini čini „imunim“ na neuropeptid – pokazali su značajno smanjen hronični bol migrene na osnovu merenja pomoću skale grimasa.
Cerebrospinalna tečnost (CSF) se skladišti u nervnom sistemu u brojnim komorama koje su povezane preko složene mreže meningealnih limfnih sudova. Ti sudovi olakšavaju protok tečnosti do cerebralnih tkiva na isti način na koji na primer, crevo za natapanje isporučuje curenje vode svakoj biljci u vrtnom redu.
Kada su istraživači ubrizgali CGRP direktno u ključni rezervoar CSF u mozgovima miševa, pore duž MLV-a su se zatvorile, što je uzrokovalo da se „moždani vodovod” popravi i što je značajno smanjilo količinu CSF-a koji se odvodi iz lobanje.
Iako ovo novo istraživanje doprinosi rastućem broju dokaza koji krive CGRP za napade migrene i jak bol koji nanosi, još je nejasno šta tačno pokreće ovaj mehanizam. Međutim, nova saznanja pomažu da se dobije bolja ideja o tome zašto su terapije protiv migrene koje ciljaju CGRP efikasne.
Razlika između muškaraca i žena
Sledeće na dnevnom redu rada naučnika je otkrivanje toga – da li problemi sa limfnim sistemom mogu pomoći da se objasni zašto ima preko tri puta više žena koje doživljavaju migrenu nego muškaraca.
„Pošto limfna disfunkcija takođe pokazuje jaku prevalenciju kod žena, primamljivo je spekulisati da bi neurološki poremećaji poput migrene mogli biti vođeni polnim razlikama u limfnoj vaskulaturi”, kaže Karon.
„Ako bi to bilo tačno, onda bi bile poželjne nove terapijske strategije ili lekovi koji poboljšavaju meningealni limfni i glimfatički tok kod žena”, objasnila je naučnica.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Clinical Incestigation.
